Admin 12-29-2013, 11:23 PM
О президенте Казахстана
Назратуллах Абу Марьям


islam 12-29-2013, 10:11 PM
Assalomu alekum Inson vafot etganda ruhi kaerda boladi? Shu masalaga etikodimiz kande bolish kerek? Salaf ulamolar shu masalaga bergan javoblari bolsa ancha foydalangan bolardik. جزاك الله خير
tawhiid. 12-29-2013, 01:34 PM
Боязнь- страх. Тайсируль Азизуль Хамид

Говорит Всевышний Аллах: «Воистину, это только шайтан пугает вас своими приближенными. Не бойтесь же их, а бойтесь Меня, если вы являетесь верующими»  Аль-Имран, 175

Страх перед Аллахом – из лучших предписаний религии, и благороднейших из них. И поэтому поведал нам автор об обязательности единения Аллаха в этом.

И упомянул Всевышний Аллах в Своей Книге о главах, приближенных, из ангелов и Пророков, и праведников, и сказал Аллах о них: «Они боятся своего Господа, который над ними» Ан-Нахль, 50

И сказал Всевышний Аллах: «И они трепещут от страха перед ним» Аль-Анбия, 28

И сказал (о верующих): «Они те, кто трепещут от страха перед Ним» Аль-Му’минун, 57

И сказал Всевышний: «Которые доносят Послание Аллаха, и боятся Его, и не боятся никого, кроме Аллаха» Ахзаб, 39

И приказал к единению Его в страхе: «И Меня Одного бойтесь..» Бакара, 40

И сказал Всевышний: «И не бойтесь людей, а бойтесь же Меня» аль-Маида, 44

И сказал Всевышний: «И неужели вы боитесь кого-либо, помимо Аллаха?» Ан-Нахль, 52

И страх делится на четыре вида:
 
1. Скрытый, мистический, страх, и это бояться кого либо помимо, кроме Аллаха, в том, что он поразит тебя тем, чем пожелает из болезней, бедности, смерти, и тому подобного, на основе своей способности и желания.
И будет все равно, будет ли боящийся заявлять, что это по причине дара устрашающего его, который дан ему по заступничеству Аллаха, или эта способность есть у него независимо от Аллаха. И этот страх не разрешено связывать его с чем-либо, помимо Аллаха, в основе, поскольку такой вид страха – следствие единственности Аллаха, и тот кто взял себе равного помимо Аллаха, и боится его таким страхом, то он мушрик.
 
И это то, в чем были убеждены многобожники касательно своих идолов, и объектов поклонения, и поэтому они запугивают этим приближенных Милостивого, как запугивали они Ибрахима, приближённого раба Всевышнего, мир ему. И он сказал им: «Я не боюсь тех, кого вы приобщаете в сотоварищи к Нему, если только мой Господь не пожелает чего-либо. Мой Господь объемлет знанием всякую вещь. Неужели вы не помяните назидание? Как я могу бояться тех, кого вы приобщаете в сотоварищи, если вы не боитесь приобщать в сотоварищи к Аллаху тех, о ком Он не ниспослал вам никакого доказательства? Какая же из двух групп имеет больше оснований чувствовать себя в безопасности, о если вы только знаете?» Анам, 80-81

И сказал Всевышний Аллах о народе Пророка Худа, что они сказали ему: «Мы твердо уверены, что просто один из наших богов причинил тебе зло". Худ сказал: "Воистину, я прошу Аллаха быть свидетелем, а вы свидетельствуйте, что я непричастен к тем, кому вы поклоняетесь помимо Него. Так ухищряйтесь, объединившись с ними, против меня и не давайте мне отсрочки» Худ, 54-55

И сказал Он Худу: «Они устрашают тебя теми, которые ниже Него» Зумар, 36

И этот вид страха – это то, что мы наблюдаем в наши дни у поклонников могил, и воистину они боятся мертвых праведников, и даже тагутов, так же, как боятся Аллаха, или даже больше, чем Его. И когда ты попросишь одного из них поклясться Аллахом, то он даст тебе что захочешь, из ложных клятв или правдивых, однако если это будет клятва обитателем могилы, то он не осмелится на клятву, если она будет ложной. И что это, как не то, что погребенный в земле страшнее для него, чем Аллах?
 
И нет сомнения, что до такой степени не достигал ширк первых (многобожников Мекки), однако клялись они своими клятвами Всевышнему Аллаху, и если постигала одного из них несправедливость, то они не просили устранения ее у погребенных в земле..
 
И заключая – не будет раб муслимом, пока не будет единить Аллаха в этом виде страха, помимо всего, что кроме Него.
 
Второй вид: это когда оставляет человек то, что ему приказано из сражения на пути Аллаха, и призыва к одобряемому и удержанию от порицаемого, без уважительного оправдания, а только лишь из-за боязни людей (боязнь - которая не превысила и не уравнялась с боязнью Аллаха). И это запрещено. И об этом был ниспослан аят, разъясняющий это, и пришел в этом хадис: «Воистину, Всевышний Аллах скажет своему рабу в Судный День: что удержало тебя, когда ты увидел порицаемое, от того, чтобы изменить его?» И раб ответит: «О мой Господь, я боялся людей». И скажет Всевышний: «Я имел больше права на то, чтобы ты боялся Меня» Ахмад, 3/30, Ибн Маджа, 2/1328

Третий вид: боязнь угрозы Аллаха, которой Он пригрозил ослушникам, и это то, о чем сказал Аллах: «Это для тех, кто боялся предстояния и боялся угрозы» Ибрахим, 14
 
И сказал: «И для тех, кто боялся предстояния перед Господом, уготовано два Сада» Ар-Рахман, 46
 
И сказал  также: «Они скажут: «Прежде, находясь в кругу своих семей, мы трепещали от страха» Ат-Тур, 26
 
А также сказал: «Они боятся дня, зло которого разлетается» Инсан, 7

И этот страх – из высочайших степеней Имана, и его место в Имане такое же, какое Ихсан занимает по отношению к Исламу. Но будет такой страх похвальным только тогда, когда он не ведет к безнадежностью и отчаянью души в Аллахе, и поэтому сказал шейх-уль-Ислам Ибн Теймия: «Граница страха там, где это удерживает тебя от ослушания Аллаха, а то, что выше этого, то нет нужды в этом» см. «Мадариджу ас-Саликин», 2/394

И остался четвертый вид: обычный, нормальный страх, как страх перед врагом, нападением хищных зверей, разрушением, утоплением, и тому подобным. И это не порицается, и это то, что упомянул Всевышний Аллах о Мусе, мир ему, в Его Словах: «Муса покинул город, оглядываясь со страхом» Касас, 21

И когда стало ясным эти виды страха, то значение Слов Аллаха: «Воистину, это только шайтан пугает вас своими приближенными» Аль-Имран, 175 будет следующим: шайтан пытается запугать вас его сторонниками и приближенными, и ложно внушить вам, что они – могут причинить вам проблемы, и у них есть сила.

Сказал Всевышний Аллах: «..Не бойтесь же их, а бойтесь Меня, если вы являетесь верующими» - то есть: когда наущает он вам, или внушает, то уповайте на Аллаха, и воистину, достаточно Его вам, и Он поможет вам одолеть их, как сказал Он, хвала Ему: «Разве Аллаха не достаточно для Его раба? Они устрашают тебя теми, которые ниже Него.. Скажи: «Довольно мне Аллаха. На Него одного уповают уповающие» Зумар, 36-38

И сказал Аллах: «Воистину, козни шайтана – слабы» Ан-ниса, 76

Сказал имам Ибн Аль Каййим, рахимахуЛлах: «И из козней врага Аллаха то, что он запугивает верующих своим войском и своими приближенными, для того, чтобы они не вели сражение на пути Аллаха с ними, и чтобы не приказывали им к одобряемому, и не удерживали от порицаемого, и не приказывали им к одобряемому, И поведал Всевышний, что это из его козней, и запугиваний, и предостерег нас от того, чтобы бояться их, и значение этого у всех толкователей: запугивает их своими приближенными, как сказал Катада: «Возвеличивает их в сердцах верующих». И поэтому сказал Всевышний: «..Не бойтесь же их, а бойтесь Меня, если вы являетесь верующими..»

И каждый раз, когда усиливается Иман раба Аллаха, уходит из его сердца страх перед сторонниками шайтана, и каждый раз, когда слабеет Иман раба, увеличивается его страх перед ними» «Игасату Ляхфан»

Я говорю (шейх Сулейман): И приказал Всевышний к очищению этого страха перед Ним, и поведал, что это – условие  Имана, и тот, у кого не будет этого условия, у того не будет обязательного Имана. И также здесь то, что единение Всевышнего Аллаха в страхе – из обязательных дел...

Передала Аиша, что сказал Посланник Аллаха: «Тот, кто ищет довольства Аллаха, навлекая на себя гнев людей, то будет Аллах доволен им, и сделает так, чтобы люди были довольны им. А тот, кто ищет довольства людей, навлекая на себя гнев Аллаха, то разгневается Аллах на него, и сделает так, чтобы разгневались на него люди» Ахмад, 3-488, Табарани, 878, Тирмизи, 3267, и его иснад достоверный

Сказал шейх уль Ислам Ибн Теймия: «И это – из величайшей мудрости в религии, и воистину, тот, кто искал довольства Аллаха, гневая людей, тот боялся Его, и являлся праведным рабом, а Аллах возвеличивает праведных людей, и достаточно Его для раба. Как сказал Он: «Тому, кто боится Аллаха, Он создает выход из положения и наделяет его уделом оттуда, откуда он даже не предполагает» Таляк, 2-3.  И достаточно для людей удела в Аллахе, без всяких сомнений»

Я говорю (шейх Сулейман): И воистину, толкает человека на поиск довольства творений, гневая при этом Творца, только его страх перед ними, и если бы был искренним его страх перед Ним, то как бы он искал их довольства при Его Гневе? И воистину, рабы – нищие, бессильные, нет способности у них на то, чтобы принести пользу, или причинить вред, абсолютно, и все, что у них есть из милостей – то от Аллаха, так как же сможет искренний муваххид, единобожник, поставить их довольство выше довольства Господа Миров, которому принадлежит власть полностью, и вся хвала абсолютно, и в его Руках все благо, и от него исходит все благо, и к Нему возвращаются все вещи, и нет никого достойного поклонения, кроме Него, Могущественного, Мудрого?
 
И поведал Всевышний Аллах, что это из качеств лицемеров, сказав о них:  «Воистину, они страшатся вас в сердцах сильнее, чем Аллаха, поскольку они являются людьми непонимающими» Хашр, 13

И лучшее что сказано в словах  поэта:
И когда будет достоверна твоя любовь..
То все, что сверху пыли, будет для тебя пылью
 
И сказал Ибн Раджаб: «И тот, кто убедился, что все, что сверху пыли – пыль, то как он предпочтет подчинение тому, кто является пылью, над подчинением Господину господ?! И как он будет делать довольной пыль, вызывая гнев Царя Вседарящего? Воистину, это вещь крайне удивительная!» Нуруль Иктибас, 89
 
Из книги: «Тайсируль Азизуль Хамид», 970-989 (с сокращениями)
tawhiid. 12-29-2013, 01:30 PM
Поклоняться только Аллаху

Дуа - зов. Тайсируль Азизуль Хамид

Один из самых распространившихся видов многобожия в наше время – так называемая "истигаса" – взывание к мертвым Пророкам, праведникам, и авлия, с просьбой об удовлетворении нужд и потребностей, и отстранении вреда. И это – один из самых страшных видов ширка, поскольку дуа – это поклонение, которое можно посвящать лишь Одному Аллаху, Пречист Он, и Велик. И в данной работе мы приведем доказательства на это из Священного Корана, Пречистой Сунны и иджма (единогласного мнения) ученых этой Уммы.

1. Доказательства из Корана.

Сказал Всевышний Аллах:
“Не взывай вместо Аллаха к тому, что не приносит тебе пользы и не причиняет тебе вреда. Если же ты поступишь таким образом, то окажешься в числе беззаконников. Если Аллах коснется тебя вредом, то никто, кроме Него, не избавит тебя от него.” (Юнус, 106-107)

Также сказал Всевышний Аллах:
“Просите у Всевышнего Аллаха пропитания и поклоняйтесь ему”. (Анкабут, 17)

И также сказал Всевышний Аллах:
“Кто же более заблудший, чем тот, кто взывает к кому-либо помимо Аллаха, кто не ответит ему вплоть до Судного Дня”. (аль-Ахкаф, 5-6)

И также сказал Всевышний Аллах:
“Кто отвечает на мольбу нуждающегося, когда он взывает к Нему, устраняет зло”. (Намль, 62)

Также сказал Аллах:
“Воистину, мечети принадлежат Аллаху, так не взывайте же ни к кому наряду с Аллахом.” (Джинн, 18)

Также сказал Аллах:
“Взывайте к Господу своему со смирением и в тайне. Воистину, Он не любит преступников.” (Аль-Араф, 55)

Также сказал Алллах:
“И просте у своего Господа из Его благ”. (Ниса, 32)

Также сказал Аллах:
“Скажи: «Скажите мне, станете ли вы призывать кого-либо наряду с Аллахом, если вас поразит наказание Аллаха или наступит Час, если только вы говорите правду?» О нет! Вы будете призывать только Его. Если Он пожелает, то избавит вас от того, по поводу чего вы станете взывать к Нему, и тогда вы забудете о тех, кого приобщали в сотоварищи.” (аль-Анам, 40-41)

Также сказал Всевышний Аллах:
“К Нему обращен призыв истины. А те, которых они призывают вместо Него, ничем не отвечают им. Они подобны тому, кто простирает руки к воде, чтобы поднести ее ко рту, но не может этого сделать. Воистину, мольба неверующих является всего лишь заблуждением.” (ар-Раад, 14)

Также сказал Аллах:
“Я удаляюсь от вас и от того, чему вы поклоняетесь помимо Аллаха, и обращаюсь с мольбой к моему Господу. Быть может, благодаря молитвам к моему Господу я не буду несчастен». Когда он удалился от них и от того, чему они поклонялись помимо Аллаха..” (Марьям, 48-49)

Также сказал Аллах:
“Все блага, которые вы имеете, – от Аллаха. И если вас касается беда, то вы громко зовете Его на помощь. Когда же Он избавляет вас от беды, то некоторые из вас начинают приобщать сотоварищей к своему Господу.” (Нахль, 53-54)

И также сказал Всевышний Аллах:
“Им скажут: «Призовите своих сотоварищей!» Они призовут их, но те не ответят им, и тогда они узреют наказание. О, если бы они следовали прямым путем!” (Касас, 64)

Также сказал Всевышний Аллах:
“Когда они садятся на корабль, то взывают к Аллаху, очищая перед Ним свою веру. Когда же Он спасает их и выводит на сушу, они тотчас начинают приобщать сотоварищей.” (Аль-Анкабут, 65)

Также сказал Аллах:
“Он удлиняет день за счет ночи и удлиняет ночь за счет дня. Он подчинил солнце и луну, и они движутся к назначенному сроку. Таков Аллах, ваш Господь. Ему принадлежит власть, а те, к кому вы взываете помимо Него, не владеют даже плевой на финиковой косточке. Когда вы взываете к ним, они не слышат вашей молитвы, а если бы даже услышали, то не ответили бы вам. В День воскресения они отвергнут ваше поклонение.” (Аль-Фатыр, 13-14)

Также сказал Всевышний Аллах:
“Когда человека коснется вред, он взывает к своему Господу, обращаясь к Нему одному. Когда же Он предоставляет ему благо от Себя, человек забывает Того, к Кому он взывал прежде (или забывает то, ради чего он взывал прежде), и равняет с Аллахом других, чтобы сбить других с Его пути. Скажи: «Попользуйся благами со своим неверием немного! Воистину, ты будешь одним из обитателей Огня».”(аз-Зумар, 8)

Также сказал Аллах:
“Ваш Господь сказал: «Взывайте ко Мне, и Я отвечу вам. Воистину, те, которые превозносятся над поклонением Мне, войдут в Геенну униженными».” (аль-Гафир, 60)

И хватит в этих аятах преуспеяния для того, кто хочет понять истину, и довода, и явного доказательства в разнице между Таухидом и ширком в общем, и в вопросе взывания к кому-либо в частности.

2. Доказательства из Сунны

Также в Сунне Посланника Аллаха (да благославит его Аллах и приветствует) пришло бесчисленное множество хадисов, призывающих взывать к Господу миров и связывающих взывание и мольбу к кому-либо помимо Него с наказанием и запретом.
Так сказал Всевышний Аллах в хадисе-кудси:  “О Мои рабы, все вы голодные, кроме того, кого Я накормил. Так просите же у Меня пропитания, и Я дам вам его. О Мои рабы, все вы голые, кроме тех, кого Я одел. Так просите же у Меня одежду, и Я вас одену. О Мои рабы, все вы заблудшие, кроме того, кого Я наставил. Так просите же у Меня наставления на прямой путь, и Я вас наставлю. О Мои рабы, воистину вы совершаете ошибки ночью и днем, а Я прощаю все грехи, так просите же у Меня прощения, и Я прощу вам.” (Передал Муслим 2577)

Также сказал Посланник Аллаха: “Спускается наш Господь, Свят Он и Велик, каждую ночь к небесам этого мира в то время, когда остается только последняя треть ночи, затем говорит: “Кто взовет ко мне о чем-то, то отвечу Я ему. И кто попросит Меня о чем-то, то Я дам ему. И кто попросит у Меня о прощении, то Я прощу его”. (Передал Бухари 1145 Муслим 758)

И также сказал Посланник Аллаха: “Нет ни одной вещи благороднее перед Аллахом, чем дуа.” (Передал Ахмат 2/362, Тирмизи 3370 и сказал, что он хороший, также Ибн Маджа 3829, Табарани 2523, Ибн Хиббан 870 и Хаким 2523, и назвали его достоверным Хаким, Захаби, Ибн Хиббан и его иснад хороший)

Также сказал Посланник Аллаха: “Аллах разгневается на того, кто не делал дуа к Нему”. (Передал Ахмат 443, Бухари в “Адаб аль-Муфрад” 658, Тирмизи 3373 и другие и его иснад хороший)

Также сказал Посланник Аллаха: “Просите у Аллаха из Его благ. Воистину Аллах любит, когда его просят о чем-либо.” (Передал Тирмизи 3581, Бейхакы в “Шуаб” 2/43 и назвал его достоверным Суюты и назвали его хорошим Манави, Ибн Мунзири и Ибн Хаджар аль-Аскалани)

Также сказал Посланник Аллаха: “Дуа – оружие верующего, и опора религии, и свет небес и земли”. (Передал Хаким 1/492, Абу Йа’ла 439, в хадисе есть слабость, но на него есть шавахид  (свидетельства) из других хадисов)

Также сказал Посланник Аллаха: “Дуа – это поклонение”. (Передал Ахмат 4/267, 271, 272, Бухари в “Адаб аль-Муфоад” 717, Абу Давуд в “Сунане” 1479, Тирмизи 3372, Ибн Маджа 3828, ан-Насаи 11464 и другие и иснад его достоверный – назвали его достоверным Тирмизи, Иб Хиббан, Хаким и другие)

Также сказал Посланник Аллаха: “Дуа – суть поклонения” (Передал Тирмизи 3371, Табарани 3196, и в этом хадисе есть небольшая слабость, однако его смысл верный и подтверждается другими текстами)

И сказал Посланник Аллаха, когда у него было спрошено: “Какое поклонение лучше всего?” Он ответил: “Дуа человека за себя”. (Передали Бухари в “Адаб аль-Муфрад” 717, аль-Баззар в Муснаде 3171, Хаким 1/543, и в его иснаде есть Мубарак Ибн Хассан, относительно которого есть разногласия, и назвали его достоверным Яхъя ибн Муаййин и Фасави, и все эти хадисы усиливают друг друга, потому ему можно придать степень хасан).

Также сказал Посланник Аллаха: “Не принесет пользу боязнь своей судьбы, однако дуа принесет пользу от того, что сбылось, и от того, что еще не сбылось. Так делайте же дуа, о рабы Аллаха.” (Передал Ахмат 5/234 и другие и его иснад слабый)

И сказал Посланник Аллаха: “Просите у Аллаха любую вещь, даже если у вас порвется ремень сандалий, то просите Его. И воистину, если не облегчит вам в том Аллах, то не будет вам облегчения.” (Передал Ахмад в Зухд 203, Абу Йа’ла 4560 и другие, и его иснад достоверный)

Также сказал Посланник Аллаха: “Просите, о рабы Аллаха, своего Господа обо всех своих нуждах. Даже если вы попросите о починке ремня вашего сандаля, когда он порвется. И даже если вы попросите у Него о соли.” (Передал Баззар 3135, Табарани 5595, Ибн Хиббан 866 и другие, и его иснад хороший)

Также сказал Ибн Аббас, что сказал ему Посланник Аллаха, когда он был маленький: “О мальчик, я хочу научить тебя некоторым словам: "...когда просишь – то проси у Аллаха, когда взываешь о помощи – то взывай к Аллаху”(Передал Тирмизи 2516, Бейхакы в Шуаб  10000 и другие, и иснад его достоверный)

Также приводится в Сахихе Муслима, что сказал Посланник Аллаха: “Стремись к тому, что принесет тебе пользу и проси помощи у Одного лишь Аллаха и не опускай руки”. (Передал Муслим 2052)

Передал Абу Хурейра от Посланника Аллаха: “Благороднейшее поклонение – это дуа”. (Передал Бухари в Адаб аль-Муфрад 713, также передано в Кунзу А’маль 3115 и иснад его слабый)

Также сказал Посланник Аллаха: “Кто умер и при жизни он делал дуа к кому-либо помимо Аллаха, тот будет в Огне.”(Передал Бухари 4137)

Также передано в двух Сахихах, что спросили Посланника Аллаха, какой грех тяжелее всего, и он сказал: “Делать наряду с Аллахом объект для взывания, в то время как Он тебя сотворил.” (Бухари 417, Мусли 124 и другие)

Ат-Табарани передал:  "Во времена пророка был один лицемер, который чинил всяческие козни верующим. Тогда некоторые из них сказали: "Давайте взовем (настагису) к Посланнику Аллаха против этого лицемера". Когда об этом стало известно Пророку, он сказал: "Истинно, не ко мне надо взывать за помощью, а лишь к Аллаху" (передал Табарани, и Ахмад, 22758, и иснад его хороший)

И говорили  саляфы: “О Господь, я удивляюсь тому, кто знает Тебя, как он будет надеяться на кого-либо, кроме Тебя? И удивляюсь тому, кто знает Тебя, как он будет просить о помощи кого-либо, кроме тебя?” (Джаму Улюм аль-Хикам 573)

Сказал Умар ибн аль-Хаттаб: “Воистину, я не беспокоюсь об ответе, однако я забочусь о том, чтобы делать дуа. И я знаю, что когда я буду оберегать дуа, то придет ответ вместе с ним” (Мадариджу ас-Саликин)

Сказал Ибн Аббас, да будет доволен им Аллах: “Лучшее из поклонений – это дуа”, “Говорит ваш Господь– и прочитал аят: “Взывайте ко Мне и Я отвечу вам.” (Гафир, 60) (Передал Хаким 1/491, и его иснад достоверный)

И хадисов и асаров от саляфов с этим смыслом очень много, и невозможно привести здесь все придания, указывающие на этот великий смысл.

И утверждено этим, что воистину дуа – это поклонение из самых благородных видов поклонения, и даже оно самое лучшее перед Аллахом как предшествовало.

И если не будет придавание сотоварищей в этом виде поклонения ширком, то вообще что будет в таком случае ширком на земле? А ширк все-таки есть на земле, и ширк в дуа превосходит, чтобы быть ему ширком, и придавание сотоварищей в других видах поклонения.

И ширк в дуа – это был самый большой из видов многобожия мушриков Мекки, к которым был послан Посланник Аллаха, да благославит его Аллах и приветствует. И воистину, они взывали к Пророкам, праведникам и ангелам, и приближались к ним, ища у них заступничества перед Всевышним Аллахом.

И поэтому в тяжелые моменты они уединяли Одного Аллаха в своих дуа и забывали то, что они ранее придавали ему в сотоварищи. И даже приходит, что когда к ним приходили тяжелые ситуации в море, они выбрасывали своих идолов в море и говорили: “О Аллах! О Аллах!”,– по причине своего знания о том, что их идолы не устранят от них вред и не ответят на их нужду.

И сказал Всевышний Аллах:  “Кто же отвечает на нужды, когда к Нему взывают, и устраняет зло и делает вас наместниками на земле? Неужели есть кто-то, достойный поклонения наряду с Аллахом? Как мало вы понимаете.” (Ан-Намль, 62)

И они были осведомлены о том, что только Аллах делает это, и что их идолы не способны ни на что из этих вещей. И поэтому установил довод над ними Всевышний Аллах в том, что Он – единственный достойный поклонения, поскольку они сами в тяжелые моменты взывают только к Нему и забывают то, что кроме Него. И этим он также установил довод на ложность божественности и поклонения тому, что кроме Него. Сказал Всевышний Аллах:

“Когда они садятся на корабль, то взывают к Аллаху, очищая перед Ним свою веру. Когда же Он спасает их и выводит на сушу, они тотчас начинают приобщать сотоварищей.” (Анкабут, 65)

И таково было положение первых мушриков.

Что же касается поклоняющихся могилам в наши дни, то нет никого достойного поклонения, кроме Аллаха! Какая же огромная разница между ними и первыми мушриками в их ширке!  Воистину, современные могилопоклонники, когда постигнут их бедствия в суше и в море, уединяют свои объекты поклонения и своих идолов, к которым они взывают помимо Аллаха. И большинство из них взяло поминание своих объектов поклонения и шейхов долгом (так называемая рабита и тому подобное). И такой поминает их и когда стоит, и когда сидит, и когда спотыкается. Один из таких говорит “О Али!”, другой говорит “О Абдуль-Кадыр!”, третий говорит “О Ибн Ульван!”, другой взывает к Бадави, другой еще к кому-то.

И в общем, в любой стране многие из людей делают дуа к ним, и просят их об удовлетворении их нужд и избавлении от бедствий. И достигло состояние вещей того, что они уже просят у них прощения грехов, и перевешивания чаши весов хороших дел в Судный День, и вхождения в Рай, и спасения от Огня, и укрепления на смертном одре, и при вопросах в могиле, и другие виды из просьб, о которых абсолютно нельзя просить никого, кроме Аллаха.

И они направляют все эти просьбы к людям, которые утверждают о том, что они авлия. И эти "авлия" приписывают себе способность делать эти вещи, и другие вещи из видов принесения пользы, и устранения вреда, которые являются особенностью одного лишь Аллаха, и эти "авлия" придумывают для них различную удивительную ложь, которой эти невежды верят.

Из этого то, что эти люди утверждают, что те, кто будут возвеличивать их и так далее, будут спасены ими от Огня и от мучений в могиле. И утверждает, например, один из них, что он стоит перед огнем и не даст войти туда никому из тех, кто взывал к нему, и тому подобное (многобожие).  И это в то время, когда сказал Всевышний Аллах Господину Посланников (да благославит Аллах и приветствует их всех): “Разве ты сможешь спасти того, относительно кого сбылось Слово о мучениях, кто находится в Огне?” (аз-Зумар, 19)

И когда Посланник Аллаха не был способен на спасение кого-либо из Огня, то что сказать о других?! И что сказать о том, кто утверждает о самом себе, что он способен на это и сделает это?!!

Также из этого то, что очень многие из них рассказывают выдуманные истории о том, что многие из людей взывали к какому-то мертвому и он им ответил, удовлетворив их нужды. Или то, что они взывали к какому-то вали и он ответил им. Или то, что у них была какая-то нужда, и он спас их от нее. И подобного этому много у могилопоклонников. И овладели ими шайтаны и играют с ними, как играют дети с футбольным мячом.

И из этого также то, что эти поклоняющиеся могилам восхваляют этих похороненных и переходят все границы в этих восхвалениях до того, что придают им атрибуты рубубийи (божественности). И делают они много подобного из чрезмерного восхваления и других вещей. И удивительно то, что эти могилопоклонники не ограничиваются только на тех, в ком они твердо убеждены, что он может приносить пользу или отталкивать зло от них, однако они делают все эти вещи даже с тем, о ком они подобное лишь предполагают. И даже по отношению к таким они чрезмерствуют в их восхвалении и наделяют их статусом божественности, и отдают им искреннее поклонение. И доходит до того, что когда приходит к ним какой-то человек и заявляет, что он видел во сне, что похоронен в каком-то месте праведный человек, они устремляются к этому месту и возводят над ним купол, и украшают его различными украшениями, и поклонятся этой могиле и ее обитателю различными видами поклонения.

Что же касается могил праведников, будь они известными или воображаемыми, то то, что они делают с ней, невозможно сосчитать.
И многие из них когда видят мавзолей, к которому они стремились, обнажают свои головы и спускаются со своих верблюдов, и когда подходят к ней, делают вокруг нее таваф (обход), и примыкаются и целуют ее опоры, и протираются об нее, и когда подходят к ней, читают два ракаата, и обстригают около нее свои головы, и стоят около нее плача, унижаясь, умоляя об удовлетворении своих просьб. И по сути это есть хадж.

Также многие из них делают суджуд (земной поклон) ей, когда видят эту могилу и прижимают свои лица к пыли, возвеличивая ее и проявляя смирение перед тем, кто в ней. И если будет у кого-либо из них нужда в исцелении болезни или чем-то другом – он призывает обитателя могилы: “О господин такой-то! Я пришел к тебе, стремясь к тебе из далекого места. Не пренебрегай же мной!”  И точно так же они делают, когда наступает засуха или не может женщина родить ребенка, или когда нападает на них враг, или постигает их саранча. И когда случается все это, они прибегают за помощью к обитателю могилы и плачут около нее. И если случилось по предопределению Аллаха что-либо из того, что они хотят, то они радуются и довольствуются этим и приписывают это обитателю могилы. А если не наступило облегчение ни в чем из того, о чем они просят, они оправдывают обитателя могилы либо тем, что он скрылся в другое место, или что он разгневался на них из-за их грехов, или тем, что их вера в этого вали слабая, или тем, что они не принесли ему обет или жертву, и тому подобным из лжи.

И когда ты узнал об том, то уже предшествовало то, что дуа является великим поклонением, и это поклонение Аллаху. И когда это стало ясно, то знай, что все ученые собрались на том, что любой, кто отдал какой-либо из видов дуа кому-либо помимо Аллаха, тот многобожник, даже если он сказал “Ля иляха илля Ллах и Мухаммад – Посланник Аллаха” и молится и постится, в то время как условием Ислама наряду с произнесением двух свидетельств, является отсутствие поклонения кому-либо, помимо Аллаха. И тот, кто сказал два свидетельства, и наряду с этим поклоняется кому-либо помимо Аллаха, у того нет этих двух свидетельств в действительности, даже если он их произнес, как произносят их иудеи, которые говорят “Ля иляха илля Ллах”, и наряду с этим являются многобожниками. И всего лишь произношения их не хватит для того, чтобы быть муслимом, без того, чтобы действовать по их смыслу и быть убежденным в этом по единогласному мнению всех ученых.
mutaallim 12-29-2013, 02:54 AM
Бизнинг салафийлик, Албонийнинг салафийлигидан кучлироқдир!

Барча мақтовлар Аллоҳга хосдир. Росулуллоҳга, у кишининг оилаcи, саҳобалари ва у кишининг йўлидан юрганларга Аллоҳнинг салавоту-саломлари бўлсин.
Аммо баъд...
Асрлар оша бидъатчилар "Аҳлул асар"-(Ҳадис аҳли)га туҳмат ва ҳақоратларини ёғдириб келиш билан ном қозонганлар.
قال الشيخ عبداللطيف آل الشيخ: ((ومن عادة أهل البدع إذا أفلسوا من الحجة وضاقت بهم السبل تروّحوا بعيـب أهل السنة وذمهم ومدح أنفسهم

Шайх Абдуллатиф Оли Шайх (раҳимаҳуллоҳ) шундай дедилар: "Бидъат аҳлининг одатларидан бири (шуки), агар ҳужжатдан мосуво бўлсалар ва йўллар уларга торлик қилса, Аҳли суннани айблаш, уларни қоралаш ва ўзларини мақташ билан шабадаланиб оладилар".
قال أبو زرعة - رحمه الله - : (( إذا رأيت الكوفي يطعن على سفيان الثوري وزائدة: فلا تشك أنّه رافضي، وإذا رأيت الشامي يطعن على مكحول والأوزاعي: فلا تشك أنّه ناصبي، وإذا رأيت الخراساني يطعن على عبد الله بن المبارك: فلا تشك أنّه مرجئ، واعلم أنّ هذه الطوائف كلها مجمعة على بغض أحمد بن حنبل؛ لأنّه ما من أحد إلا وفي قلبه منه سهم لا بُرْء له )) [طبقات الحنابلة ( 1/199-200 ) ].

Абу Зуръа раҳимаҳуллоҳ шундай дедилар: "Агар кўфалик Суфён Саврий ва Зоидани таҳқирлаётганини кўрсанг, бас, унинг рофизий эканида шак-шубҳа қилма! Агар шомлик Макҳул Ва Авзоъийни таҳқирлаётганини кўрсанг, бас, унинг навосиблардан эканида шак-шубҳа қилма! Агар хуросонликни Абдуллоҳ ибн Муборакни таҳқирлаётганини кўрсанг, бас, унинг муржиа эканида шак-шубҳа қилма! Маълуминг бўлсинким, ушбу тоифаларнинг бари Аҳмад ибн Ҳанбални ёмон кўришга ижмо қилган. Чунки ҳар бир кишининг қалбида, албатта, унга нисбатан бир насиба бўлиб, унинг муолажаси йўқ". ("Тобақот ал-Ҳанабила" (1/199-200)).
قال نعيم بن حمّاد: ((إذا رأيت العراقي يتكلم في أحمد بن حنبل فاتّهمه في دينه، وإذا رأيت البصري يتكلم في وهب بن جرير فاتّهمه في دينه، وإذا رأيت الخراساني يتكلم في إسحاق بن راهـويه فاتّهمـه فـي دينـه)) [ تـاريخ بغـداد (6/348)، وتـاريخ دمشـق (8/132) ].

Нуъайм ибн Ҳаммод (раҳимаҳуллоҳ) шундай дедилар: "Агар ироқликни Аҳмад ибн Ҳанбал ҳақида ножўя сўз айтаётганини кўрсанг, бас, унинг динини шубҳа остига ол! Агар басраликни Ваҳб ибн Жарир ҳақида ножўя сўз айтаётганини кўрсанг, бас, унинг динини шубҳа остига ол! Агар хуросонликни Исҳоқ ибн Роҳавайҳ ҳақида ножўя сўз айтаётганини кўрсанг, бас, унинг динини шубҳа остига ол!". ("Тарих Бағдод" (6/348), "Тарих Димашқ" (8/132)).
وقال أبو جعفر محمد بن هارون المخرمي الفلاّس: ((إذا رأيت الرجل يقع في أحمد بن حنبل فاعلم أنَّه مبتدع ضالّ)) [ تقدمة الجرح والتعديل ( ص:308-309)، وتاريخ دمشق (5/294)].

Абу Жаъфар Муҳаммад ибн Ҳарун ал-Махромий ал-Фаллос (раҳимаҳуллоҳ) шундай дедилар: "Агар Аҳмад ибн Ҳанбалнинг обрўсини тўкаётган кимсани кўрсанг, бас, билгинки у бидъатчи, залолатга оғгандир". ("Муқаддима Жарҳ ва Таъдил" (308-309), "Тарих Димашқ" (5/294)).
وقال أبو حاتم الرازي: ((إذا رأيت الرّازي وغيره يبغض أبا زرعة فاعلـم أنَّـــه مبتدع)) [ تاريخ بغداد (10/329)، وتاريخ دمشق (38/31)].

Абу Ҳатим ар-Розий (раҳимаҳуллоҳ) шундай дедилар: "Агар Розий ва бошқасини Абу Зуръани ёмон кўраётганини кўрсанг, бас, билгинки у бидъатчидир". ("Тарих Бағдод" (10/329), "Тарих Димашқ" (38/31)).
وقال أبو حاتم -أيضاً-: ((علامة أهل البدع الوقيعة في أهل الأثر)) [السنة للالكائي (1/179)].

Абу Ҳатим (раҳимаҳуллоҳ) яна шундай дедилар: "Бидъат аҳлининг аломати асар аҳли обрўсига тил текказишликдир". (Лалакаий "Сунна" (1/179)).
وقال الإمام أبو عثمان الصابوني: ((وعلامات البدع على أهلها بادية ظاهرة، وأظهر آياتهم وعلاماتهم: شدة معاداتهم لحملة أخبار النبي –صلى الله عليه وسلم- واحتقارهم واستخفافهم بهم)) [عقيدة السلف (101)].

Имом Абу Усмон ас-Собуний раҳимаҳуллоҳ шундай дедилар: "Бидъатларнинг ўз аҳлидаги аломатлари очиқ-ойдин намоёндир. Уларнинг энг ошкор аломат ва белгилари: Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам хабарларини кўтарувчиларни қаттиқ ёмон кўришлари, уларни ҳақорат қилишлари ва менсимасликларидир". ("Ақидатус Салаф" (101)).

وقال ابن أبي داود في قصيدته الشهيرة:
((ولاتك من قوم تلهوا بدينهم
فتطعن في أهل الحديث وتقدح)).

Ибн Абу Довуд (раҳимаҳуллоҳ) ўзининг машҳур қасидасида шундай деди:
"Динларини ўйин қилган қавм жумласидан бўлмагин,
Акс ҳолда ҳадис аҳлини таҳқирлаб, (уларнинг) обрўларин тўкасан".

قال السفاريني: ((ولسنا بصدد ذكر مناقب أهل الحديث فإنَّ مناقبهم شهيرة ومآثرهم كثيرة وفضائلهم غزيرة، فمن انتقصهم فهو خسيس ناقص، ومن أبغضهم فهو من حزب إبليس ناكص)) [ لوائح الأنوار (2/355)] .

Саффариний раҳимаҳуллоҳ шундай дедилар: "Биз ҳозир ҳадис аҳлининг маноқиб-(фазилат)ларини зикр қилиш арафасида эмасмиз. Батаҳқиқ, уларнинг манқабалари машҳур, осорлари кўп ва фазилатлари серобдир. Кимда-ким уларнинг обрўларини туширса, бас, у нуқсонли пасткашдир. Кимда-ким уларни ёмон кўрса, бас, у нокас иблиснинг гуруҳидандир". ("Лаваиҳ ал-Анвор" (2/355)).
Шак-шубҳасиз бизнинг асримизда ҳадис илмининг бир шўъбаси бўлмиш "Жарҳ ва Таъдил" илми байроғини юқори кўтарган киши - аллома, мужоҳид Робеъ ибн Ҳадий ал-Мадхалий ҳафизаҳуллоҳдир.
Аллома, муҳаддис Муҳаммад Носируддин Албоний раҳимауллоҳ:
«Мувазанат бидъатул асри» кассетасида раҳимаҳуллоҳнинг ушбу сўзлари келди:
«Қисқача қилиб айтадиган бўлсам: бугунги кундаги жарҳ ва таъдил (бировни ишончсиз деб айблаш ва бировни ишончли деб сифатлаш) байроғини тутиб турувчи, биродаримиз доктор Робиъ Мадхалийдир. Унга раддия бермоқчи бўлганлар, илм ёрдамида бу ишни уддалай олмайдилар. Чунки илм у биландир».
Шу кунларда шайх Робеъ ибн Ҳадий ал-Мадхалий ҳафизаҳуллоҳга нисбатан навбатдаги фитна тарқалган экан, ушбу шубҳани иқтибос келтириб,

Quote:Роби Мадхалий Шайх Албонийни камситганлиги.

Роби Мадхалий: "Бизнинг Салафийлик, Албонийнинг Салафийлигидан кучлироқдир!"
уни қандай аритишликни шайхни ўзларига қўйиб берсак. Марҳамат:

Савол: Шайх... Савол... Баъзи биродарларимиздан. Ушбу савол йўлловчи айтадики: Сизни бир кассетада "Бизни салафийлик, Албонийнинг салафийлигидан кучли ва афзалроқ", деган сўзингизни эшитибди?
Жавоб: Дарҳақиқат, бу саволга бир неча бор жавоб бердим. Бу, мана бу сўзга ўхшаш: Албоний шайх Муҳаммад ибн Абдулваҳҳобни таҳқирлади. Шайх Албонийга нисбатан ушбу даъвога нима деб жавоб берасизлар?
Модомики ғаразгўйлар ушбу саволни қаттиқ туриб талаб қилиб, уни такрорлашликни истаган эканлар, батаҳқиқ, унга кўп бора жавоб бердим. Мен сизлардан сўрайман: Албоний имом Муҳаммад ибн Абдулваҳҳобни таҳқирлади деб айтадиган киши ҳақида нима дейсизлар? Сизларда (ушбу саволга) нима жавоб бор? Мен сизларни номингиздан жавоб бердим, уларни танқид қилдим ва ёлғонларини баён қилдим. Саволни такрорлаётган анавилар - каззоблардир. Уларда озгина бўлсада Албонийга нисбатан жонкуярлик йўқ. Ва улар у кишининг ва манҳажининг хусуматгўйларидир. Уни фитна (қўзғаш) учун такрорлаяптилар. Мана шу уларнинг мақсадлари. Мен Албонийни ҳурмат қиламан. У кишини эҳтиром қилишда бирор киши мендан юқорилаганини билмайман. У кишини кўп ва кўп бора ҳимоя қилдим, алҳамдулиллаҳ. Ушбу сўзга келсак... Мен ушбу сўзни айтган кассетага келсак, бу кассета шайх Албонийни ҳимоя қилиш (учун) эди. Албатта, аҳли ҳаво мени ушбу кассета сабаб қор билан ёмғир ўртасида қилиб қўйишди. Улардан бири, бари бир гўр, манҳажи бир, онги бир, тубанлик ва макр аҳли. Ўйлайманки Албоний... Ушбу кассета... Ҳа. Яхши, ушбу шубҳага жавоб бердик ва ёлғонни, шунингдек, уларнинг ёлғонларини баён қилдик.
Масаланинг иккинчи жиҳатига келсак, айтадики: Мен Албонийни камситган, уни таҳқирлаган ва ушбу сўзни айтган эмишман. У фақат ана шу нарсагагина рози бўлади. Сўзимни барини қўллаб-қувватлайдилар... Ва шунга осилиб олдилар. Эй биродарлар, мен "Бизнинг салафийлик, Албонийнинг салафийлигидан кучлироқ", деб айтганимни фараз ҳам қилинглар! Ахир бу, у кишини салафийликдан чиқариб ташлашми? Бу, у кишини салафийликдан чиқариб юборишликми? Йўқ. Аллоҳ сизларга барака ёғдирсин! Имом Шофеъий имом Аҳмад ибн Ҳанбал ва у кишининг биродарларига: Сизлар ҳадисни, (исноддаги) рижолларни-(ровийларни) мендан кўра билувчироқсизлар. Кўфалик, басралик, шомлик ва мисрликдан қандай саҳиҳ ҳадис бўлса мени хабардор қилинглар. Унга амал қилишим учун унинг саҳиҳлигидан мени хабардор қилинглар, деганлар. Бу, Шофеъийни ерга уришми? Мисол учун Аҳмад билувчироқ. Шофеъий (ушбу сўзни) айтди. Бироқ Аҳмад ундан кўра ҳадиснинг саҳиҳлиги ва (санаддаги) кишиларни билувчироқ. Бу, Шофеъийни ерга уришми? Қандай бўлганда ҳам (бунга) мисоллар кўп. Шайх Албоний шайх Муҳаммад ибн Абдулваҳҳоб ҳақидаги сўзида: У киши иккинчи шайхул ислом, деди. Улар: у шайх Албонийни таҳқирлади деб айтишаётган ушбу кассета ёки ушбу сўзда... Эй биродарим, бирор киши Шайхул исломга ўхшаш эмас. Шайхул ислом ва у киши шогирдларининг бари(ни олсак), бирор киши Муҳаммад ибн Абдулваҳҳоб, Ибнул Қаййим, Ибн Ҳажар, Шавконий ва Ибн Таймийяни ҳимоя қилганлардан иборат бошқалар уларни ҳилм, илм ва заковатда Ибн Таймийя каби деб айтишмаган. Бирор киши (буни) даъво қилмаган. Бирор киши буни на ўзи учун ва на бошқаси учун даъво қилган. Ҳамда ҳифз, илм ва заковатда Ибн Таймийядан кейин келган бошқалардан бирортаси буни даъво қилмаган. Буни бирор киши на ўзи учун ва на бошқаси учун даъво қилган. Демак, иш имом Муҳаммад (ибн Абдулваҳҳоб)ни ерга уриш эмас, Аллоҳ сизларга барака ёғдирсин! Ушбу сўзда шайх Албоний у киши ҳақида: У Ибн Таймийядан кейин иккинчи Шайхул Ислом, дедилар. Ибнул Қаййим, Ибн Касир, Миззий, Заҳабий ва улардан кейинги суннат уламоларини ҳатлаб ўтдилар. Ҳамда у кишини иккинчи Шайхул Ислом қилиб қўйдилар. Ушбу сўзни айтган ва унга ушбу ўринда мужаддид лафзи қўлланиладиган киши, ана шу инсон шайх Муҳаммад ибн Абдулваҳҳобни ерга урдими? ... Ушбу кассетада унинг (шайх Албонийнинг) манзилати, жиҳоди, илми, суннатни ҳимоя қилиши, бидъат аҳлига қарши кураш олиб бориши, суннатни атрофга тарқатиши, суннат байроғини (баланд) кўтариши ва бошқа нарсаларни баён қилдим... Улар биз ҳақимизда, улар салафийликни фақат Албонийдан ўрганган ва улар Албонийнинг ҳизби, деган сўзларни тарқатиб юришарди. Шунга ўхшаш шубҳа қаерда қолди?! Бунга ўхшаш сўз (ҳозир) қаерда?!... Салафийликни шайх Албонийдан олдин билганмиз. У киши Жомеъада бизга дарс бергани келган биринчи кундан бошлаб шайхни ўша ерда танидик. Бизни салафийлигимиз у кишининг салафийлигидан кучлироқ бўлгани учун эмас, Аллоҳ сизларга барака ёғдирсин! Ҳоп.., яхши. Шайх Албоний бизга муташаддид дея қарарди. Биз эса у кишини, бизни мавқифларимизга нисбатан олиб қараганда мутасааҳил-(енгил ёндашувчи) дея қарардик. Ушбу иборани у кишини ерга уришлик учун айтмадим. Биз нима учун муташаддид-(қаттиқ ёндашувчи) эканмиз? Бунинг маъноси нима? Нима учун бу сўзни айтади? Бунинг маъноси, биз у кишини ерга урган бўламизми? Биз у кишини ерга урдик деб айтмадик ва бундай демадик, Аллоҳ сизларга барака ёғдирсин! Қандай бўлганда ҳам бизнинг ва шайх Албонийнинг ақидаси бир. Бизнинг ва у кишининг манҳажи бир. Шайх Ибн Боз, Ибн Усаймин, Албоний, Муҳаммад ибн Абдулваҳҳоб ва Ибн Таймийяларнинг бари бир ақида в бир манҳажда. Барчаларининг даъвати... Албоний ва Ибн Боз ҳаётлигида ернинг машриқ ва мағрибига тарқалди. Бутун оламдаги салафийлар Албонийнинг манҳажи билан у кишининг биродарлари манҳажи ўртасида ўзаро қарама-қаршилик топмайдилар. Бироқ бу нарсаларни фитна аҳли қўзғайдилар. Албоний ва менга нисбатан шунга ўхшаш саволни тарқатадилар. Бу нарсаларнинг баридан ҳадаф (қилингани), салафийларни бир-бирига уриштиришликдир. Агар бу нарса Албонийга етиб борса, бу уни асло тебратмайди. Агар у кишининг шогирдларига етиб борса, бу уларни тебратмайди! Уни қайта-қайта такрорлаётганлар, мен уларни Албоний ва у кишининг манҳажи душмани деб биламан. Бу билан фақат фитнани истайдилар. Мен ҳозир мендан бу саволни сўраган кишини айбга буюрмайман, иншаАллоҳ. Эҳтимол ўша бузғунчилардан бирор янглишмовчилик-(хато)га юз тутган бўлиб, бу саволни менга йўллагандир. Ҳа (шундай).
Шайх билан кечган савол-жавоб қуйидаги манбада: http://www.sahab.net/forums/?showtopic=127705

Admin 12-27-2013, 09:20 PM
Жаннатнинг дарвозалари ҳақида

Дарҳақиқат, суннатда жаннатнинг саккиз дарвозаси борлиги собит бўлган. Имом Аҳмад «Муснад»да Лақит ибн Омирнинг ҳадисида Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига элчи бўлиб чиққан вақтда дея шундай ривоят қилади: «Жаннатнинг саккиз дарвозаси бўлиб, ҳар икки дарвоза орасида отлиқ етмиш йил йўл босади» («Муснад» (16155)). Ана шу дарвозалардан бири Райён дарвозаси бўлиб, ундан фақат рўзадорлар киради. Дарҳақиқат, ўтган йиғилишларда у ҳақдаги сўз ва далилларининг зикри ўтди. Қолган дарвозаларининг айримларини номи зикр қилинган. Саҳиҳайнда Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам шундай дедилар: «Ким Аллоҳнинг йўлида бир жуфт (нарса ёки ҳайвон) инфоқ қилса жаннат дарвозаларидан «Эй Аллоҳнинг бандаси бу яхшиликдир» дея нидо қилинади. Ким намоз аҳлидан бўлса намоз дарвозасидан чақирилади. Ким жиҳод аҳлидан бўлса жиҳод дарвозасидан чақирилади. Ким рўза аҳлидан бўлса Райён дарвозасидан чақирилади. Ким садақа аҳлидан бўлса садақа дарвозасидан чақирилади». Шунда Абу Бакр розияллоҳу анҳу: «Ота-онам сизга фидо бўлсин, эй Расулуллоҳ! Ушбу дарвозалар(нинг бари)дан чақириладиган кишига қандай зарурий (амаллар лозим)? Бирор киши ушбу дарвозаларнинг баридан чақириладими?» - деди. У киши (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): «Ҳа. Сиз ўшалардан бўлишингизни умид қиламан» -дедилар (Бухорий (3666) ва Муслим (1027)).
Ибнул Қоййим раҳимаҳуллоҳ шундай дедилар: «Сиддиқ иймон даражаларини мукаммал қилишга олийҳимматлик қилиб, нафси ушбу дарвозаларнинг баридан чақирилишини умид қилганда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан, бу билан ана шу нарсага эришадиган амал учун ҳаракат қилай дея одамлардан бирор киши учун бу нарса ҳосил бўладими деб сўради. У киши (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) унга: у унга лойиқ бўлганлардан дея хабардор қилиб, хушхабар бердилар. Гўёки у киши (розияллоҳу анҳу): бирор киши учун ушбу даражалар комил бўлиб, қиёмат куни унинг барча дарвозаларидан чақириладими? - дедилар. Эй Аллоҳ! Ушбу ҳиммат қанчалар ҳам олий, ушбу нафс қанчалар ҳам буюк!» («Ҳадил Арваҳ» (222)).
Ҳофиз Ибн Ҳажар деди: «Ҳадисда ушбу дарвозаларнинг баридан чақириладиган кишиларнинг оз экани билдирилди. Унда зикр қилинган амалларнинг нафллари ирода қилинганига ишора қилиняпти, фарзлари эмас. Чунки нафлларга хилоф ўлароқ фарзларнинг барига амал қилиш жамланганлар кўп. Нафл турларининг барига амал қилишлик жамланганлар эса озчиликдир. Сўнг кимда шу нарса жамланса, батаҳқиқ, у иззат-икром қилиниш йўлига кўра жамийки дарвозалардан чақирилади. Аслида эса (унга) кириши бир дарвозадан бўлади. Шояд бу, унда кўпинча бўладиган амал дарвозаси бўлар. Валлоҳу Аълам» («Фатҳул Борий» (7/35) Саҳобаларнинг фазилатлари китоби. 3666-ҳадис). Сўзлари тугади.

Admin 12-27-2013, 03:44 PM
Как мусульманка должна требовать знания
Назратуллах Абу Марьям


mutaallim 12-27-2013, 02:31 AM
Бидъат аҳли ўз пешво ёки фирқасини оқлаш мақсадида уламоларнинг баъзи сўзидан фойдаланиши


Барча мақтовлар Аллоҳга хосдир. Росулуллоҳга, у кишининг оилаcи, саҳобалари ва у кишининг йўлидан юрганларга Аллоҳнинг салавоту-саломлари бўлсин.
Аммо баъд...
Бидъат аҳлининг одатларидан бири шуки, улар ўз пешво ва гуруҳлари ҳақидаги уламоларнинг илиқ фикр билдирилган фатволарини тарқатиб юрадилар. Ҳолбуки айни ўша олимнинг ўша шахс ёки гуруҳдан одамларни ҳазир бўлишга чақирганлари ва уларни бидъатчи дея ҳукм қилган фатволарини "кўрмай" қоладилар.
Бунга мисол тариқасида ижтимоий тармоқларда тарқалган мана бу шубҳани келтириш мумкин:

Quote:
«Олимлар маъсумми(гуноҳ, хато гапиришдан покми)? ёхуд қайси уламоларга эргашиш керак»

Ассалому Алайкум Вароҳматуллоҳ,

Бугунги кундаги муҳим мавзулардан бири бўлган «Олимлар маъсумми(гуноҳ, хато гапиришдан покми)? ёхуд қайси уламоларга эргашиш керак» мавзуси борасида ёзишга қарор қилдик.

Шубҳасиз Уламолар пайғамбарларнинг меросхўрладирлар. Зеро Абуд-Дардо розияллоҳу анҳудан ривоят қилинишича- "Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Уламолар пайғамбарларнинг меросхўрларидир. Пайғамбарлар динор ва дирҳамни мерос қолдирмадилар, лекин улар мана шу илмни мерос қилдилар. Ким уни олган бўлса, етарли улушни олибди.» (Ибн Можа ривояти, Албоний саҳиҳ деган).

Аммо бу дегани Уламолар пайғамбарлардек маъсумдирлар (гуноҳ ёки хатодан пок)дегани эмас. Афсуски замонамизнинг хаворижлари баъзи улармоларнинг гапларини худди ушбу уламолар умуман хато қилмайдигандек шулардангина иқтибос келтириб гўё маълум бир масалада яккаю ягона ўша олимнинг гапигина тўғри, бошқаларники нотўғридек кўрсатишади.

Уларнинг „эргашамиз“ деб даъво қилган уламолари орасида худди яхши олмалар ичида бўлган бир саватда қурт еган олма чиқиб қоладиганидек, Уламо дейишликка арзимайдиган ўзини-ўзи ёки тоғутлар томонидан ҳалққа уламо деб кўрсатилган кимсалар ҳам учраб туради. Шундай кимсалар томонидан афсуски Уламолардан Саййид Қутб Раҳимаҳуллоҳнинг ҳам гўштлари чайналиб у кишини (гўштхўрлар)ўзлари учун охиратда жуда хатарли бўлган сўзлар билан бадном қилишгача журъат қилганлар.

Бу масала буйича замонамиз хаворижлари «тан оламиз, эргашамиз» деб даъво қилган Шайх Ибн Бознинг фатволарини келтирамиз.



أرجو من سماحتكم أن تتفضلوا بإبداء رأيكم حول مؤلفات أبي الأعلى المودودي، وأبي الحسن الندوي ، وسيد قطب ؟

كلها كتب مفيدة، كتب هؤلاء الثلاثة رحمهم الله كلها كتب مفيدة، فيها خير كثير ولا تخلو من بعض الأغلاط، كل إنسان يؤخذ من قوله ويترك، ليسوا معصومين، وطالب العلم إذا تأملها عرف ما فيها من الأخطاء. ووجهه من الحق، وهم رحمهم الله قد اجتهدوا في الخير ودعوا إلى الخير وصبروا على المشقة في ذلك، وأبو الحسن موجود والحمد لله وفيه الخير الكثير، ولكن ليس معصوم ولا غيره من العلماء، العصمة للرسل عليهم الصلاة والسلام وما يبلغون عن الله، والرسل عصمهم الله لما يبلغون عن الله، وهكذا الأنبياء أما العلماء كله عالم يخطئ ويصيب ولكن بحمد الله صوابهم أكثر وقد أفادوا وأجازوا ونفعوا الناس يقول مالك رحمه الله، مالك بن أنس إمام دار الهجرة في زمانه: ما منا إلا راد ومردود عليه إلا صاحب هذا القبر. يعني الرسول -صلى الله عليه وسلم-، فالمؤمن يطلب العلم وهكذا المؤمنة تطلب العلم كل واحد يتفقه في الدين ويتبصر ويسأل عما أشكل عليه ويقرأ القرآن ويقرأ السنة ، يعتني حتى يعرف الحق بأدلته، وحتى يعرف الغلط إذا غلط العالم ولا يجوز أن يقال هذا فلان، العالم الجليل يؤخذ قوله كله من دون نظر، لا بل من النظر والعناية وعرضها على الأدلة الشرعية فما وافقها قبل وما خالف الأدلة الشرعية ترك، وإن كان عظيماً، وإن كان له أجر عظيم، وإن كان مجتهداً في الخير، وإن كان مشهورا.

Савол:
Шайх-ҳазратлари, сиздан АБУЛ-АЪЛО МАВДУДИЙ, АБУЛ-ҲАСАН НАДАВИЙва САЙЙИД ҚУТБлар ёзган китоблари ҳақида ўз фикрингизни билдиришингизни илтимос қиламан.

Жавоб (Шайх Ибн Боз):

Уларнинг ҳаммаси фойдали китоблардир. Бу уччовилари –Аллоҳ уларни раҳмат қилсин- ёзган китоблар ҳаммаси фойдалидир. Уларнинг китобларида кўп яхшиликлар бор. Ва баъзи-бир хатолардан холи ҳам эмас. Ҳар бир инсоннинг сўзи олинади ва тарк этилади. Улар бегуноҳ шахслар эмасдирлар. Толиби илм агар бу таълифотлар ҳақида фикр юргизса, ундаги хатоларни ва хатоларни ҳақдан қай ўринда турганини билади. Улар Аллоҳ уларни Ўз раҳматига олсин. Яхшилик йўлида ижтиҳод қилдилар, яхшиликка даъват этдилар ва шу йўлда машаққатларга сабр қилдилар. АБУЛ-ҲАСАН мавжуддир. Аллоҳга ҳамдлар бўлсин. Бу одамда кўп яхшилик бор. Лекин у бехато инсон эмас. Ундан бошқа уламолар ҳам хатодан холи эмасдирлар. Хатосизлик фақатгина Росулларга ва Улар Аллоҳ тарафидан етказадиган нарсаларгагина хосдир. Росуллар Аллоҳ таоло тарафидан етказганлари учун Аллоҳ Уларни хатодан асрайди. Набийлар ҳам шундайдирлар.
-Аммо уламолар эса, ҳар бир олим хатога йўл қўяди ва ҳақни ҳам тўғри топади. Лекин Аллоҳга ҳамдлар бўлсинки, уларнинг ҳақни топишлари кўпроқдир. Уламолар кўп фойда келтирганлар, уддасидан чиққанлар ва одамларга манфаат келтирганлар. Имом Молик раҳимаҳуллоҳ , яни Молик ибн Анас ўз-замонасида ҳижрат ҳовлисининг имоми бўлган зот айтадиларки: Ҳар биримиз қайтаради ва қайтарилади,фақат бу қабрнинг соҳиби яъни Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам, демак мўъмин киши илмни талаб қилади, шунингдек мўмина аёл ҳам илмни талаб қилади. Ҳар бир киши динда билимини оширади ва ҳақиқатни излайди, ўзига муаммо бўлган масала ҳақида сўрайди. Қуръонни ўқийди ва суннатни ўқийди. Ҳақни далиллари билан билгунича машаққат чекади. Ҳатто олим хато қилса, хатони билади. Бу фалончи катта олим, унинг ҳамма сўзини текширмай олинаверади дейиш жоиз эмас. Йўқ, балки текшириш, эътибор қилиб уни шаръий далилларга солиштириш керак. Шаръий далилларга мувофиқ келганини қабул қилинади. Шаръий далилларга мувофиқ келмаганини эса тарк этилади. Гарчи у катта олим бўлса ҳам. Ва агарда унга катта ажр-савоблари бўлса ҳам. Ва яхшилик йўлида мужтаҳид бўлса ҳам. Ва машҳур бўлиб кетган бўлса ҳам.

Таржима ва иқтибос тугади.

Қачонгача Саййид Кутб Раҳимаҳуллоҳнинг ва Бошқа Уламоларнинг(ўзингиз улар Аллоҳ йўлида қилган миллиондан бирига тенг ишни хам қилмай туриб) гўштларини Аллоҳдан қўрқмай еб юрасиз?. Яна Шайтоннинг маслаҳатига қулоқ солиб, унинг сизга чиройли қилиб кўрсатиб турган аммалларингизни (бошқаларни бадном қилиш, тоғутларга муқлақо бўйсинишга тарғиб қилиб, даъват аҳлини гўштларини ейиш вҳк.)интернетда ва бошқа жойларда тарқатиб юришингизни "Солиҳ амал" деб ўзингизни ўзингиз алдаманг!

Кибр ҳавони четга суриб ҳозирги ҳолатингиздан Тавба қилиб, Илм олиш, Амал қилишнинг вақти келмадими?


Шайх Ибн Бознинг Фатволари қуйидаги манбадан олинди: http://www.binbaz.org.sa/mat/10678

Ана шундай ҳолатда, яъни, бир олимнинг бир шахс ёки бирор гуруҳ ҳақида икки ҳил фикр билдирган фатвоси мавжуд бўлса аҳли сунна бу масалага қандай ёндашади деган савол кўпчиликни қизиқтирса ажаб эмас. Бу шубҳани аритиш учун қуйидаги мақолани эътиборингизга ҳавола қиламиз:

Фалончи яхшиликда ёки аҳли суннадан. Чунки фалоний олим дарҳақиқат, унга тазкия берган, деган шубҳага раддия


Шайх Абу Осим Абдуллоҳ ибн Ҳумайд ал-Ғомидий ҳафизаҳуллоҳ

Барча мақтовлар Аллоҳга хос. Аллоҳ таоло Муҳаммадга ва у кишининг аҳли оилаларига саловату саломлар йўлласин. Сўнг...
Аллоҳнинг тавфиқи ила ушбу шубҳага раддия бериш учун айтаманки:
1- Айрим кимсалар ўзи тўғри деб билишига биноан уламолардан фатволар нақл қилади ва ўзининг раъйига мувофиқ келган унинг (олимнинг) қавлини олади. Ҳамда ушбу сўзни қаттиқ ҳимоя қилади.
2- Бунинг муқобилига эса ўзининг раъйига хилоф келадиган унинг (олимнинг) бошқа сўзларини тарк этади. Бу эса шак-шубҳасиз бидъат аҳлининг йўлидир. Дарҳақиқат, аҳли суннадан бўлган баъзилар шундай дейишган: "Бидъат аҳли ўзларининг фойдаларига бўлган нарсани оладилар ва зиддиларига бўлган нарсани трк этадилар. Аҳли сунна эса ўзларининг фойдаларига ва зиддиларига бўлган нарсаларни оладилар".
3- Биз айтамизки: Агар ушбу киши ростгўй бўлса ва олимдан бирор сўз нақл қилмоқчи бўлса, бас, ундан (олимдан) охирги бўлган сўзини нақл қилсин, нақл қилувчининг раъйига мувофиқ келадиган олдинги сўзларини эмас.
Шу ўринда ишончли олимнинг тазкиясига боғлиқ бўлган савол ва жавобларни (ҳавола қилсам):
Ишончли олимнинг сўралаётган киши ёки фирқа ҳақида тазкия бериш йўллари нима?
Жавоб: 1- Ишончли олим бирор киши ёки фирқага унга зоҳир бўлган ҳолатига кўра тазкия беради.
2- Гоҳида бир суҳбат ёки эшитган бир кассетаси сабабли тазкия беради. Дарҳақиқат, бу ўтган салафларимизда бор эди. Аллома Муъалламий "Танкил"да Ибн Маъийндан нақл қилган ҳадис аҳли ва уларнинг ровийларга тазкия бериш йўллари ҳақида ёзганига қаранг. Балки барча ҳадис уламоларидан, ушбу олимдан бошқа кўпчилик уни қоралаб турган бир кезда улар гоҳида ровийга бир суҳбат, балки бир ҳадис сабабли тазкия беришганини ҳикоя қилган. Бу эса асримизнинг баъзи ишончли уламоларидан ҳосил бўлган ишларнинг изоҳидир.
3- Гоҳида унга шуҳрати (атрофга) тарқалгани учун тазкия беради. Бу ҳам ҳадис уламолари наздида маъруф йўлдир, уларнинг (ҳадис уламоларининг) китобларига мурожат қилган ва уларни текшириб чиққан киши учун. Бизнинг асримизда бунга ўхшаши шайх Ибн Боз (раҳимаҳуллоҳ) томонларидан Саййид Қутбга тазкия беришларида юз бергани каби. Дарҳақиқат, у киши (раҳимаҳуллоҳ) бу борада бир неча босқичдан ўтдилар:
1- Бир мартта унга қайноқ тазкия бериб, у ҳақда савол берилганда: унга ўхшаши Термизий сингари (ва шунга ўхшаш) сўз айтдилар.
2- Бир мартта эса унинг сўзларига рад бердилар ва ҳолатига муносиб даражада дағаллик билан қаттиқ (рад бердилар).
3- Бошқа сафар эса у киши унга (Саййид Қутбга) унинг ҳолатидан ўзларига етиб келишига кўра ҳукм қилганларини баён қилдилар. У киши ўзларининг бир кассеталарида унинг китобларидаги баъзи нарсаларни баён қилганларида: У кишига фақат икки ўринда ўқиб берилгани ва дарҳақиқат, бир неча йўлга кўра унинг ақидасида хатолар мавжуд экани (етиб) келганини зикр қилдилар. Юқорида ҳам у киши раҳимаҳуллоҳдан шунга ўхшаши ўтди.
- Шайх Албоний раҳимаҳуллоҳдан ҳам Саййид Қутбга олқиш айтишлари борасида нақл қилинганлари шундай-(шу турдан). Ҳақиқатда у киши (раҳимаҳуллоҳ) унга (Саййид Қутбга) бир неча ўринда, бу киши ёзувчи, олим эмаслигини баён қилишларига қарамай мақтов айтганлар. Сўнг охирида шайхимиз Робеъ (ибн Ҳадий ал-Мадхалий ҳафизаҳуллоҳ)нинг Саййид Қутб сўзларига раддия ҳақидаги китобларини ўқиганларидан кейин у киши (раҳимаҳуллоҳ)дан нақл қилингани шундай деб зикр қилганларидир: Бу киши диннинг асос ва фуруъларида жоҳилдир. Шунга ўхшаш сўзлар айтилган кимсадан шундан кейин бирор илм олинадими?!!
4- Гоҳида унга ушбу олимнинг атрофидаги баъзиларнинг нақл қилиши бўйича тазкия беради. Улар бир неча турлидир:
1- Улар орасида сўралаётган шахсга мутаассиблар бўлади. Натижада шайхга (унинг) ҳаққа мувофиқ бўлган сўзини олиб келади. Ва шайх унга етиб келган нарсага биноан ҳукм қилади. Ҳадисда айтилганидек: "Шояд баъзиларингиз айримларингиздан кўра ўз ҳужжатини баён қилувчироқдир. Мен эса эшитганимга биноан унинг фойдасига ҳукм қиламан". Бухорий "Саҳиҳ"да ривоят қилди. Гоҳида шайхни ушбу сўралаётган кишига хилоф чиққан кишига таъна етказишга ундайди.

1- Бу, шайх Албоний (раҳимаҳуллоҳ)дан Сафар (Ҳавалий) ва Салмон (Авдо)ларга тазкия берганларида юз бергани каби, у иккисига шайхнинг баъзи ҳамсуҳбатлари олқиш айтишгандан кейин. Алий Хошшан қилгани сингари. Ҳамда уларга таъна етказганларга таъна етказди. Натижада шайх улар ҳақида: улар бизнинг йўлимизда ва шунга ўхшаш шайх томондан тазкиялар бўлди. Бу эса асосан ана шу сурат-(тур)га йўйилади.
2- Агар шайх уларнинг мухолиф ишларига қулоқ солишни тарк этса уларга кучли раддия бўлади. Шайх бир гал Салмон (Авдо)га оёқни оёққа текказиб туришдан мақсад ўзаро рўпарама-рўпара туриш ёки параллел туриш деган сўзи учун раддия бердилар. Шайх: Анавилар суннатни суюлтирадилар-(беқарорлаштирадилар) деб қўрқаман, дедилар. Шайх яна бошқа ўринда унинг сўзини эшитиб шундай дедилар: Анавилар ал-вало вал баро (Аллоҳ учун яхши кўриш ва Аллоҳ учун ёмон кўриш)ни беқарорлаштирадилар деб қўрқаман. Ва охирида Алий Ҳасанга бир сўзни ёдга олдилар. Шулардан: Шояд Мадинадаги ҳақда бўлган биродарларимиз, дарҳақиқат, Сафар ва Салмон ҳақида биз билмаган нарсаларни билишар. Ва уларни (Мадинадаги уламоларни) қўллаб-қувватладилар. Балки (Сафар) Ҳавалийга кучли раддиялар бердилар. Ҳудди унга "Зоҳиратул Иржа" китоби борасида раддия берганлари каби. У (Сафар Ҳавалий) унда ("Зоҳиратул Иржа" китобида) шайх Албонийга таъна етказади ва у кишини муржиа дейди. Ҳамда у (Сафар Ҳавалий) у киши (Шайх Албоний) ва шайх Ибн Бознинг "Аллоҳ нозил қилган диндан ўзгаси билан ҳукм қилиш" масаласида ким уларга эргашса, бас, у олимнинг қоқилиши(га эргашибди), деди. Шунга кўра бу тазкиялар ўзининг саҳиҳ важҳига кўра изоҳланади, ҳавои нафсга кўра эмас, Аллоҳ сақласин.
2- Улар орасида яна талаба ёки оми одам бўлиб, сўралаётган кишининг ҳолатини билмайди. Ва у (турли) ақида в раъйларни ажрата биладиганлардан ҳам эмас. Ҳамда сўралаётган кишининг, хоҳ ёлғиз шахс ёки бирор фирқа бўлсин, тазкиясидан таъсирланган бўлади. Натижада шайх савол йўлловчининг саволига биноан жавоб беради.
3- Гоҳида шайх савол йўлловчи қайсар ва шайхдан айни киши ҳақида ўзи хоҳлаётган бир раъйни талаб қилаётганини кўради. Ва гоҳида у ҳақидаги раъй қаттиқ бўлиши мумкин. Шунда шайх унинг раъйига мувофиқ келмайди. Ҳудди шайх Албоний (раҳимаҳуллоҳ)дан савол берувчи савол йўллаганида ҳосил бўлгани каби. (Шайх Албоний раҳимаҳуллоҳ): Мендан Саййид Қутбни такфир қилишимни хоҳлаяпсанми?-дедилар, ёки шу маънода.
4- Гоҳида олим бир ўринда чиройли сўзлайди. Натижада ундам шайх сўралаётган кишини мақтагани тушунилади, хоҳ якка шахс ёки бирор фирқа бўлсин.
Бошқа ўринда эса тафсилот билан сўзлайди. Ана шу вақт шайхдан барча ўзи хоҳлаганини олади.
5- Гоҳида шайх бирор шахс борасидаги раъйи ҳақида жавоб бера туриб, унга муайян бир масала ёки муайян бир ишда тазкия беради. Уни мутлақ мақташликни қасд қилмайди. Балки у нисбий мақтов ва бу аввал ўтган ҳадис уламоларидан маъруфдир. Шунингдек, олим бирор шахс ҳақида бошқалар билан бирга сўралганда, унга ана у сўралганларга нисбатан олиб олқиш айтади. Шунда шайхга маълум бўлишича унинг ҳолати ана уларга нисбатан яхшироқ бўлади.

Олимнинг сўралаётган киши ёки фирқа ҳақидаги раъйи ўзгаришига сабаб нима?
Аллоҳнинг тавфиқи билан ушбуга жавоб ўрнида айтамизки:
Дарҳақиқат, айтиб ўтганимиздек шайх унинг ҳолати бўйича ўзи эшитганига биноан унга тазкия беради. Юқорида айтганларимни умумийлаштираман ва зиёдалик киритиб айтаманки: Унга у ҳақда келган (маълумот)га кўра тазкия беради:
1- Эшитганига биноан
2- Унга унинг (олимнинг) атрофидагиларни олқиш айтишига биноан
3- Ёки кенг шуҳрат қозонганига биноан
4- Ёҳуд унинг яхши олиб борилган бирор изланишини ўқийди ва унга муқаддима ёзиб, ушбу изланишида ёзганига биноан унга тазкия беради
5- Ёкида ундан мазаммат қилинадиган нарса келмаган бўлади. Ва шайх, уни мазаммат қилган киши ҳаддан ошган деб ўйлайди. Ҳудди шайх (Ибн Боз раҳимаҳуллоҳ)дан таблиғ жамоати ҳақидаги фатволарида содир бўлганига ўхшаш. Дарҳақиқат, шайхнинг улар ҳақидаги фатволари уч босқичдан ўтган:
Биринчиси: 1408 ҳ.йилдаги фатволари каби уларни мақташлари ва уларни ҳимоя қилишлари. Ҳамда Саъд ал-Ҳусойн (ҳафизаҳуллоҳ)га қаттиқ раддия беришлари. Таблиғчилар тарқатаётганлари ана шу фатводир. У кишининг бошқа фатволарини очиқламайдилар. Агар бирор киши уни ошкор қилса, шайх улар ҳақида шунга ўхшаши билан фатво берганлари хато бўлган ёки фатво очиқ-ойдин эмас ва шунга ўхшашлар билан таъвил қиладилар.
Иккинчиси: 1414 ҳ.йилдаги фатволари ва улар билан фақат илм толиби чиқиб, уларга баён қилади ва таълим беради. Уларнинг ақидада хатолари мавжуд деган қавллари. Ҳамда шунга ўхшаш ўша фатвода бўлган сўзлари.
Учинчиси: 1417 ҳ.йили улар (таблиғчилар) ва ихвонларни ҳалок бўлувчи етмиш икки фирқадан дея ҳукм қилган фатволари.
Ушбуни баён қилиш учун айтамизки: Шайх баъзи хос одам-(шогирд)ларига, у киши аввалги бор фатво берганларида (уларнинг ҳолати) у кишига маълум бўлмаган. Натижада у кишига улар ҳақида нақл қилинган маълумотга биноан фатво берганларини баён қилганлар. У кишига таблиғчиларнинг ҳолатини нақл қилганлар (таблиғчиларнинг) ўзлари бўлган. Шак-шубҳа йўқки, улар шайхга даъватдаги фаолликлари, уни (даъват қилишни) яхши кўришлари, одамларга таъсир ўтказишлари, одамлар уларга тезда ижобат қилаётганларидан иборат яхши ҳолатларинигина нақл қиладилар. Натижада шайх илми етганига биноан фатво беради. Ва шайх улардан бошқалар улар ҳақида гапиргани турлича эҳтимол бобидан деб ўйлайди. Юқорида ўтганидек буларнинг бари ҳадис уламолари наздида маъруфдир. Сиз гоҳида ҳадис олимини бир ровий ҳақида икки ёки уч қавли бор эканини топасиз. Бу ерда иш уни таъвил қилишликкача бормайди. Бу, олимнинг у одам ҳақидаги сўзи унинг илми етган маълумотга кўра ўзгарган эканига йўйилади. Уламоларимизнинг тазкиялари ҳамда мадҳдан мазамматга ўзгариши ҳақида шундай-(шу турдан) деб айтасиз. Шунга ўхшашларда ҳадис аҳлининг бидъат аҳлига нисбатан қилганлари каби уларга тарих-(сана)ни кўрсатамиз.
Яна ушбу бобдан шайх Ибн Усаймин раҳимаҳуллоҳнинг фатволари. У кишининг таблиғ жамоатини мақтаган фатволари кенг тарқалган. Сўнг у кишидан (Ибн Усаймин раҳимаҳуллоҳдан) уларни ва ихвонларни қоралаганликлари ҳақидаги сўзлари собит бўлган. У киши шайх Умар ал-Ҳаркон нақл қилишларича у икки (фирқа) ҳақида, улар бидъат аҳлидан деганлар. Бошқа талабалар мажлисида ҳам шунга ўхшашига гувоҳ бўлганлар. Таблиғчилар одамларни чалғитиб, шайхнинг қоғозга битилган фатволарини нақл қиладилар ва бунисини ёлғонга чиқарадилар. Ҳамда: фақат қоғозга битилган нарсанигина истаймиз, дейдилар. Хабар нақл қилиш ва ишончли кишиларни тасдиқ қилиш йўлларини ё билмайдилар ёки ўзларини билмаганга соладилар. Хоссатан айни шу олимнинг сўзларида уни қўллаб-қувватлайдиган далилллар мавжуд бўлсада. Худди шайх Ибн Усаймин раҳимаҳуллоҳ ўз фатволарининг бир неча ўринларида уларнинг бидъатларига раддия берганларида қилганлари каби.
Яна бир бошқа масала, гоҳида унинг (олимнинг) икки қавли бўлади ва ҳар икки фатвони тарихини билишга рожиҳ қилувчи йўл йўқ бўлади. Ана шу дамда ўзаро зид келган бўлиб, иккиси ҳам соқит бўлади.
Гоҳида эса шайх савол берилган кишини мақташида хатога йўл қўяди. Ахир шайх маъсум эмас. Ва унинг ҳар бир сўзи ҳужжат эмас. Гарчи шайх қасд қилмасада Китоб ва суннатга хилоф келган нарса бирор эътиборга эга эмас. Шу ўринда бизга шайхнинг уларнинг сўзлари ҳақидаги раъйи ва қаттиқ қоралаган сўзига қайтишимиз фойдали бўлади. Ҳудди шайх Ибн Усаймин (раҳимаҳуллоҳ) томонларидан таблиғ (жамоати) ҳамда Сафар ва Салмонларга нисбатан уларни аввалги бор мақтаганларида бўлгани каби. Сўнг шайхнинг уларнинг сўзларига раддия беришларига қайтсак, ҳолатларига муносиб тарзда қаттиқ раддия берилганини топамиз. Ўшалардан бирор шахсни зикр қилганда унга тазкия беради. Гоҳида бу унинг машҳурлиги ёки издошларининг кўплиги сабабли бўлади ва шайх одамларга фитна бўлишидан қўрқади. Ҳар бир ҳақ айтилавермайди ёки ҳар бир ҳақни ўз аҳли ҳозир бўлавермайди дейилганидек. Бироқ, алҳамдулиллаҳ, ҳақ - маълум бир вақтдан кейин бўлсада айтилади. Дарҳақиқат, шайх Ибн Усаймин (раҳимаҳуллоҳ) жазоирлик жангчиларга берган жавобларида улар ҳақидаги сўзларини айтдилар. Уларнинг (кассеталарини) эшитамизми?-дея савол йўлланганда: Йўқ. Фавзон ва фалончиларни тингла, дея кибор уламоларга ишора қилдилар. Сўнг сабабни зикр қилиб: Инқилобий фикр эгаларини тинглама, дедилар.
Ибора тўғриланганида шундай. Бизга шу билан фойда берган кишини Аллоҳ яхшилик билан мукофотласин: Йўқ. Мен сенга шайх Ибн Боз, шайх Албоний ва фикрий инқилоб билан эмас, мўътадиллик билан маъруф бўлган уламоларнинг кассеталарини тинглашга насиҳат қиламан!!
Гоҳида сўралаётган якка шахс ёки бирор фирқа борасидаги мазаммат қилингани бошқа бир ишончли олимнинг сўзига зид келади. Дарҳақиқат, бошқа олим уни ишончсиз (ёки бидъатчи) дея ҳукм қилганини изоҳлаб беради. Илм аҳли наздида маъруф бўлгани эса изоҳлаб берган кишининг (сўзи) олинишлигидир. Ушбу ҳолатга ўхшашида: Ким ишончсиз (ёки бидъатчи) деб ҳукм қилса, бас, унда зиёда илм-(маълумот) бор ёки исбот қилувчи инкор қилувчидан муқаддам қилиниши бобидан бўлади, деб айтилади. Валлоҳу аълам.
6- Гоҳида сўралаётган киши, шайх унинг ҳолатини билган, уни (ўнгланишини) кутаётган ва у билан яхши муносабатда бўлаётганлардан бўлади.
Ишончли олим тазкиясининг тазкия берган киши учун фойдаси борми?
Аллоҳнинг тавфиқи билан бунга жавобан айтаманки:
1- Тазкия қилган (сифат)лари унда ҳаққирост бўлса ва бу ўринда мазаммат қилинадиган ҳамда ушбу олим билмайдиган бошқа иш бўлмаса шак-шубҳасиз бу унга фойда беради. Эҳтимол у (олим) унга фақат муайян бир масалада тазкия берган ва мутлақ тазкия бермаган бўлади. Бунга ўхшаши эса фақат ўша муайян ҳолатга йўйилади.
2- Яна буни унга фойдаси бўлади, агар ўз ҳолатида давом этса ва ушбу олим унга тазкия берган (сифат)ларидан ўзгариб кетмаса. Бу эса баъзи саҳобалар розияллоҳу анҳум, Умар, Муовия ва улардан бошқалар каби Ибн Мулжимга тазкия берганларига ўхшаш. Бироқ у шундан кейин ўзгарди. Унга ушбу тазкияларни фойдаси борми? Бизнинг асримизда эса шайх Албонийнинг шайх Муқбил ва шайх Робеъларга берган тазкияларига ўхшашида, нима учун шайхнинг улар ҳақидаги тазкияларини қабул қилдингиз ва нима учун у кишининг улардан бошқалар ҳақидаги тазкияларини қабул қилдингиз деб айтилмайди. Шайх Ибн Боз ва Ибн Усаймин (раҳимаҳумаллоҳ)ларнинг шунга ўхшаш ҳолатларда ворид бўлган тазкиялари ҳам ҳудди шундай.

Шайх Ибн Боз раҳимаҳуллоҳнинг Саййид Қутб ва унинг китоблари ҳақида айтган охирги сўзларидан бири ушбу қавллари эди:
Аллома Абдулазиз ибн Боз роҳимаҳуллоҳ: У кишига 18/7/1416 ҳижрий санада «Шарҳ Риёзус Солиҳийн» дарсида Саййид Қутбнинг Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг саҳобалари ҳақидаги сўзи ўртага қўйилди. У Саййид Қутбнинг ушбу сўзи эди: «Муовия ва унинг шериги Амр – Амр ибн Ос розияллоҳу анҳуни назарда тутяпти – ёлғон ва товламачиликка, алдов йўлига, мунофиқлик ва ўз мансабини суистемол қилиш йўлига ўтишгач, Али бундай пасткашликка бормади. Натижада у иккиси ғалаба қозониб, бу мувафаққиятсизликка учради. Чунки бундай ютқазиқ ҳар қандай ютуқдан шарафлидир».
Шайх роҳимаҳуллоҳ айтдиларки: «Бу ўта қабиҳ ва инкор қилинадиган сўздир».
Бошқа бир ўринда шундай дедилар: «Бу носоғлом ва ярамас сўздир. Муовия ва Амр ибн Ос розияллоҳу анҳумоларни ҳақоратлашдир».
Савол берувчи айтдики: «Ушбу сўзлар мавжуд бўлган китоблардан қайтариладими?»
Роҳимаҳуллоҳ: «Йиртиб ташланади», дедилар (Шайх Саъид ал-Умарнинг «ан-Насиҳа» китобларидан олинди).
Дарҳақиқат, шайх Ғомидийнинг юқоридаги мандаба ёзган мақолаларининг қуйироғида шайх Фавзоннинг шогирдлари шайх Жамол ибн Фурайҳон ал-Ҳорисий ҳафизаҳуллоҳ ўз мавзусида нодир бир иш бўлгани ва шайх Ғомидий бу билан улкан фойда улашиб, кўпчиликка чигал бўлиб қолаётган бир ҳақиқатни очиқлаб берганликларини айтиб олқишлаганлар. Аслида иймон ўрнини нафси ҳаво, виждон ўрнини жиғилдон эгалламаган ҳар бир киши учун шайх Робеъ ибн Ҳадий ал-Мадхалий ҳафизаҳуллоҳнинг Саййид Қутб ва Мавдудийларнинг залолат ва бидъатларини кескин далиллар билан баён қилиб берган ўнлаб асарларидан кейин тўла қаноат ҳосил бўлишида шак-шубҳа йўқ.
Яна бир нуқтага аҳамият қаратишимиз муҳимки, биз бу шубҳани аритиш билан уламоларнинг турли шайх ва талабаларга берган тазкиялари борасида одамларда ишончсизлик руҳини уйғотмоқчи эмасмиз. Уламоларни тазкия ва олқишлари ўз аҳамиятини йўқотмайди. Шунинг учун бу мақолада баён қилинганлари ўз бобида фойдали. Уни бошқа масалалар учун иқтибос олиб фойдаланишлик одамлар наздида уламолар тазкияларига нисбатан ишончсизликни уйғотади. Шунинг учун уни ўз бобидан бошқа ўринда фойдаланиш таҳриф-(сўзни ўз ўрнидан ўзгартириш) демакдир.
Охирги тилагимиз оламларни Рабби Аллоҳга ҳамдлар бўлсин!
абу София 12-24-2013, 11:00 PM
БисмилЛяхи Ар-Рахмани Ар-Рахим


Показуха (рийа)


Шейх Усаймин (да смилуется над ним Аллах) сказал:
«Показуха (рийа) является порицаемым качеством. И это одно из качеств лицемеров. Всевышний Аллах сказал: «Когда они встают на молитву, то встают неохотно, показывая себя перед людьми и поминая Аллаха лишь немного» (ан-Ниса,142).
Показуха (рийа) рассматривается с двух сторон:
Первая сторона: Это сторона, в которой рассматривается положение (хукм) показухи с точки зрения шариата.
Мы говорим: Показуха считается (в исламе) малым ширком (малым многобожием), то есть когда человек в своем поклонении устремляется к чему-то другому помимо Аллаха. Также показуха может достичь большого ширка. Ибн Аль-Каийм, приводя пример относительно малого многобожия, сказал: «Например: малая показуха (рийа)». Его слова указывают на то, что если показуха будет совершаться многократно, то она может перейти в большое многобожие.
Вторая сторона: Это сторона, в которой рассматривается положение показухи(рийа) с точки зрения поклонения, то есть когда показуха (рийа) смешалась с поклонением. Подобное положение бывает в трех случаях:
Первое: Это показуха (рийа), которая изначально побуждает человека совершить поклонение для показухи перед людьми. Например, как тот человек, который встает совершать молитву для показухи перед людьми, не желая Лика Аллаха. Подобное считается многобожием (ширком) и поклонение в таком случае является недействительным [1].
Второе: Это показуха, которая появилась у человека во время совершения поклонения ради Аллаха. Если это такое поклонение, которое является разделимым, то тогда показуха делает недействительным лишь ту часть, в которой она проявилась. Например, у человека имеется сто динаров, которые он приготовил для милостыни (садаки). Затем пятьдесят из них расходовал ради Аллаха, а остальные пятьдесят расходовал с показухой. В таком случае милостыня, которая была расходована ради Аллаха, засчитывается и принимается, а другая часть, которая была потрачена для показухи, является недействительной (так как последнее отделено от первого, и они не связаны друг с другом - прим.пер).
Но если это поклонение является единым, неразделимым, то оно бывает двух видов:
А - Если мусульманин начал бороться с этой показухой, желая избавиться от нее после того, как она явилась к нему, то эта показуха не повлияет на его поклонение, исходя из слов Пророка (мир ему и благословение Аллаха): "Поистине, Всевышний Аллах простил моей общине то, к чему зовут их души, пока они не произнесут или не совершат этого" (Бухари, 4\222, и Муслим, 1\116).
Например, человек совершает два рака’ата молитвы ради Аллаха, потом на втором рака’ате он чувствует, что к нему проникает показуха [2]. Затем он начинает бороться с ней, чтобы избавиться от нее [3]. В таком случае показуха ничем не навредит ему и не повлияет на его молитву.
Б - Если человек смирился с показухой и не стал бороться с ней, то тогда его поклонение полностью становится недействительным, поскольку это поклонение является неразделимым. Например, человек совершает два рака’ата молитвы ради Аллаха, потом на втором рака’ате к нему проникает показуха по причине того, что он чувствует, как на него смотрит некий мужчина. Затем он довольствуется этим и устремляется к этому. В таком положении показуха полностью делает недействительным его молитву, поскольку молитва – это неразделимое поклонение.
Третье: Когда показуха приходит к человеку после завершения поклонения, то она ничуть не повлияет на само поклонение, если только не будет после этого попреки и оскорбления по причине расходования милостыни…. Исходя из слов Всевышнего Аллаха: " О те, которые уверовали! Не делайте ваши подаяния тщетными своими попреками и оскорблениями" (аль-Бакара, 264).
Также не является показухой, если человек радуется тому, что люди узнали о его поклонении, поскольку она явилась после завершения поклонения (благого деяния).
А также не является показухой, если человек в душе своей радуется тому, что совершил поклонение. Более того, это радость является признаком его веры (имана), так как Пророк (салляЛлаху 'алейхи уа саллям) сказал: "Тот, кого радуют его благие деяния, и огорчают его прегрешения, является верующим" (Имам Ахмад 1\18-26, и Тирмизи 6\333.)
Также о подобном был спрошен Пророк (салляЛлаху 'алейхи уа саллям), на что он ответил: "Это преждевременная радостная весть верующему" (Муслим 4\2034) [4]»
(См: «аль-Къоуль аль-муфид» стр.426).

И в заключении воздаю хвалу Аллаху, Господу миров!


Перевод: Абу Сумая Казахстани

[1] Прим. переводчика. Исходя из хадиса, передаваемым Абу Хурайрой (да будет доволен им Аллах) который рассказывал, что Посланник Аллаха (салляЛлаху 'алейхи уа саллям) сказал: "Всевышний Аллах сказал: "Я не нуждаюсь в сотоварищах, в отличие от них самих. Тот, кто совершает деяние, приобщая ко Мне сотоварищей, то Я оставлю его и его ширк" (Муслим, 4\2289).
[2] Прим. переводчика. Например, захотел удлинить поясной поклон (руку’) или земной поклон (суджуд), или пожелал притвориться плачущим в намазе и т.д.
[3] Прим. переводчика: Т.е. человек завершает свою молитву, борясь с показухой.
[4] Прим. переводчика: Скорее всего, шейх Усаймин имел в виду то, что следует радоваться милости Аллаха, так как все, что совершает человек из поклонений - это по милости Аллаха. Если бы Всевышний Аллах не смилостивился над ним, то он никогда не совершил бы это поклонение. Всевышний Аллах сказал: "Скажи: «Это - милость и милосердие Аллаха». Пусть они возрадуются этому, ибо это лучше того, что они накапливают" (Йунус, 58).
Шейх ас-Са'ди (да смилуется над ним Аллах) в толковании к этому аяту писал: "Под милостью Аллаха подразумевается Священный Коран - самая великая милость, которой Господь одарил Своих рабов. А под милосердием подразумеваются религия и вера, поклонение и любовь к Аллаху, а также познание Его. Возрадоваться этому гораздо лучше, нежели радоваться тленным мирским благам и преходящим удовольствиям, потому что правильная религия делает человека счастливым в обеих жизнях и превосходит все земные прелести, которые быстро исчезают и пропадают. Всевышний Аллах приказал радоваться Его милости и милосердию, потому что чувство радости делает человека активным и энергичным, заставляет его лучше благодарить Всевышнего Аллаха, прибавляет ему силы, пробуждает в нем стремление приобрести знания и приумножить веру. Такая радость является похвальным поступком и отличается от ликования, вызванного мирскими прелестями и благами. Подобное ликование заслуживает порицания, и поэтому соплеменники Каруна сказали ему: «Не ликуй, ведь Аллах не любит тех, кто ликует. А посредством того, что Аллах даровал тебе, стремись к Последней обители, но не забывай о своей доле в этом мире!» (Аль-Касас,76–77). А говоря о грешниках, которые радовались своим лживым воззрениям, противоречащим учению посланников, Всевышний Аллах сказал: «Когда их посланники приходили к ним с ясными знамениями, они радовались тому знанию, которое было у них, и тогда их окружило (или поразило) то, над чем они издевались» (Гафир,83)" (См. «Тафсир Са’ди»)
Также когда Зейнаб бинт Джахш (да будет доволен ею Аллах) хвасталась перед женами Пророка (салляЛлаху 'алейхи уа саллям), говоря: "Вас замуж выдали ваши семьи, а меня выдал Сам Всевышний Аллах с высоты с семи небес", - то она радовалась милости Аллаха, как говорил об этом египетский шейх Али 'Абдул-'Азиз Муса, когда он разбирал для нас на одной из своих даур книгу "иктисад фи аль-‘итикад" автором которой является выдающийся ученый Абдуль Уахид Али ибн Сурур аль-Макдиси (да смилуется над ним Аллах).
Также не является показухой, если человек своим поклонением желал того, чтобы люди последовали за ним в этом. Подобное не является показухой, это является одним из видов призыва к Всевышнему Аллаху, как говорил об этом шейх Ибн Усаймин в другом месте этой же книги «аль-Къоуль аль-муфид». И привел в качестве довода хадис, где Посланник Аллаха (салляЛлаху 'алейхи уа саллям) сказал: "Поистине, я сделал это, чтобы вы следовали за мной и учились тому, как я совершаю свою молитву" (Бухари, 1\290 и Муслим,1\386).
И это Пророк (салляЛлаху 'алейхи уа саллям) сказал после завершения своей молитвы на минбаре.
Прошу Аллаха, чтобы Он уберег нас от проявления большого и малого ширка!










mutaallim 12-24-2013, 02:45 AM
Айрим кимсалар кофирларнинг хулқи мусулмонларнинг хулқидан афзал
деган сўзга гирифтор бўлган


Шайх Абдурраззоқ ибн Абдулмуҳсин ал-Аббод ҳафизаҳумаллоҳнинг жавоби

[audio]https://tavhid.com/downloads/fatvolar/aqida/dust_dushmanlik/al_valo_val_baro_004_kofirlarning_xulqi_musulmonlarning_xulqidan_afzalmi.mp3[/audio]
Юклаб олиш [mp3]

Савол: Ушбу савол йўлловчи, айрим кимсалар кофирларнинг хулқи мусулмонларнинг хулқидан афзал деган сўзга мубтало бўлган, дейди. Бунинг ортидан келадиган нарса-(ҳукм) нима?
Жавоб: Айрим кимсалар ушбу сўзни бу борада фикр юритмай, узоқроққа назар ташламай айтадилар. Унинг шунга ўхшаш (ҳолат)лардаги сўзи, ўзи кўрган айрим ташқи кўриниш ёки ўзи воқиф бўлган айрим мавқифларга асосланган бўлади. Ана шунга ушбу сўзга ўхшашлари қурилади. Аслида эса агар кофирларнинг хулқларига назар ташласа, ушбу ахлоқ:
Аввало, ана шу хулқлар билан Аллоҳга қурбат ҳосил қилиш ва охират савобини умид қилиш асосига қурилганми?
Улар ушбу хулқ атвор билан Аллоҳ таолонинг мана бу қавлига амал қилиш нуқтаи назаридан муомала қиладиларми: "(Улар айтурлар): «Биз сизларни ёлғиз Аллоҳнинг юзи учун таомлантирурмиз. Сизлардан (бу ишимиз учун) бирон мукофот ва миннатдорчилик истамасмиз - кутмасмиз". (Инсон: 9)?
У (кофир) гўзал хулқ билан Аллоҳга қурбат ҳосил қиладиган ҳамда бу билан Унинг савобини ва жаннатда юқори манзилатлар билан бахт қучишни умид қиладиган бир қурбат ўлароқ муомала қиладими?
У киши алайҳиссалоту вассаламга шундай савол йўлланди: "Одамлар нима (амал) сабабидан жаннатга киради?". (У киши соллаллоҳу алайҳи ва саллам): "Аллоҳдан тақво қилиш ва гўзал хулқ сабабидан"-дедилар. ("Саҳиҳ Ибн Можжа" (3443)). У шу хулқлар билан ана шунга биноан муомала қиладими? Жавоб: Йўқ. Мўмин киши ана шу хулқ билан муомала қилганда, гарчи оз бўлсада, бу билан Аллоҳ субҳанаҳу ва таолонинг савобини умид қилади. Бу бир масала.
Иккинчи масала: Ўша кофирларнинг кўпчилигини ана шу хулқлар билан муомала қилиши ўз юртларидаги мажбурият ва қонунларга асосланган. Қонунлар уларни шунга ўхшаш хулқларга мажбур қилади ва уни тарк этгани учун жазога тортади. Айниқса умумманфаатларга тегишли ишларда. Қарши чиққан киши учун қаттиқ қонунлар қабул қилинади. Шундай хулқлардан мисол учун одамларнинг йўлига бирор нарса ташламаслик. Баъзи давлатларда агар машинасининг ойнасидан мандил-(салфетка) ёки шунга ўхшаш бирор нарса ташласа жазо қўллайдилар. Катта молиявий жаримага тортилади. Натижада уни қаттиқ жазо ва жаримадан қўрққани учун шунга ўхшаш нарсага қўл уришдан ҳазир бўлган ҳолда топасиз. Бироқ шунга ўхшаш жазодан қўрққани учун бу ишни қилган кимса билан, Аллоҳ субҳанаҳу ва таолога қурбат ҳосил қилиш ва Аллоҳнинг бандаларига яхшилик қилиш учун бу ишни қилган киши орасида фарқ бор.
Яна ўшаларнинг ушбу ахлоқлар билан қилган муомалалари фойдаси кўзланган, манфаатларга қурилган бир муомаладир. Агар фойда бўлмаса, бундай муомала ҳам йўқ. Агар фойда нақд бўлса, бас, чиройли муомала ҳам нақд. Бу бир томони. Бошқа томони эса, уларнинг ҳолатлари ҳақиқатини тафтиш қилган киши динларининг бузилиши ортидан умумий ташқи кўринишдан озгинасини ҳисобга олмаганда хулқ атворларининг ҳам бузилганини кўради. Аслида эса хонадонларда ажралиш мавжуд. Хонадонларида ниҳоят даражада ажралиш мавжуд. Энг улкан яхшилик қилиш бўлмиш: фарзандларнинг ота-оналарга яхшилик қилиши ва қўшнилар билан гўзал муомала қилиш каби эзгуликни топмайсиз. Балки қонун ва расмиятчилик ҳудудида муомала қиладилар.
Бизга етиб келишича ўшаларнинг кўплаб хонадонларида ўспирин йигит ёки қиз агар ўн олти ёки ўн етти ёҳуд ўн саккизга тўлса уйда онаси бегона шахс ёки олдидаги хизматкорга нисбатан қилинадиган муомалани қилади. Ҳатто айтишларича баъзи оналар ой охирида ўғли ёки қизига ҳисоб-(тўлов) варақасини беради: кир ювиш ҳисоб варақаси, таом ҳисоб варақаси ва....ҳисоб варақаси. Уйларида мавжуд бўлган бошқа ишлар учун тўлайди. Юқоридаги сўзни айтган кимса эса ўзи кўрган, мен ишора қилиб ўтган умумий баъзи ташқи кўринишга асосланган ёки ўзи воқиф бўлган баъзи мавқифларга (асосланган). Гоҳида шундай мавқифлар бўладики, инсон (шунга кўра) ҳукм қилади. Яъни, агар ғайри исломий юртга келиб, сизга лутф кўрсатган ва яхши муомала қилган такси ҳайдовчисига рўбарў келсангиз. Сўнг у (юртдан) кейин исломий ўлкага борсангиз ва биринчи бор келиб тушишингиз билан қўпол такси ҳайдовчисига тўқнаш келиб қолсангиз. У гўл ва ёмон бўлса. Ана шундан кейин сизга икки юрт борасида нима фикрдасиз дея савол берилса? Гоҳида баъзи одамлар бир ёки икки мавқифга асосланади ва фалончи юрт ёмон дейди. Бир ёки икки ёҳуд уч шахсга боғлиқ мавқифга асосланган ҳолатда умумий ушбу юрт аҳлига ҳукм қилади. Бу адолатдан эмас. Бунга ўхшаш ишлар ана шундай қисқа назарларга ўхшашлари сабабли бўлади. Агар бунинг барини четга суриб, аввалги сўзимизга қайтиб хулқ атвор ҳақида сўз очадиган бўлсак, у ушбу бобдаги энг муҳимидир. Одоб ахлоқнинг энг каттаси оламларнинг Раббисига нисбатан хулқли бўлишдир. Кимда-ким Аллоҳга кофир бўлса у бирор бир хулққа эга эмас. Бу дунёда ундаги чиройли муомала, агар Аллоҳга кофир бўладиган бўлса, Аллоҳ субҳанаҳу ва таолонинг ҳузурида унга фойда бермайди. "Албатта Аллоҳ Ўзига (бирон нарсанинг) шерик қилинишини кечирмас. Шундан бошқа гуноҳларни Ўзи хоҳлаган бандалари учун кечирур". (Нисо: 48).


Pages (290):    1 126 127 128 129 130 290   
Welcome, Guest
You have to register before you can post on our site.
Lost Password?
Remember me?
 
Members: 1,748
Latest member: Martinwef
Forum threads: 2,896
Forum posts: 8,180
There are currently 91 online users. 1 Member(s) | 87 Guest(s)
Bing, Google, Yandex, Omrosof
Latest Threads
Абдуллоҳ Бухорий (Мирзағо...
Forum: Жарҳ ва таъдил
Last Post: encounc, 07-17-2024, 04:57 AM
Replies: 24 - Views: 67,558
Танишув сайтларидан умр й...
Forum: Оила
Last Post: encounc, 06-30-2024, 09:22 AM
Replies: 4 - Views: 37,160
Рўзадор аёл шом азонидан ...
Forum: Рўза
Last Post: Муслим, 04-29-2020, 09:23 AM
Replies: 0 - Views: 524
Ақида ва рўза (Аҳмад ибн ...
Forum: Рўза
Last Post: Муслим, 04-28-2020, 09:30 AM
Replies: 0 - Views: 749
Коронавирус
Forum: Муносабат
Last Post: Муслим, 04-14-2020, 12:44 PM
Replies: 8 - Views: 1,397
Шаъбон ойи ўртасини нишон...
Forum: Бидъат
Last Post: Муслим, 04-14-2020, 12:42 PM
Replies: 6 - Views: 15,491
Powered By TAVHID.COM, © 2002-2024 Tavhid Forum.
Made with by Curves UI.