Тавҳид форуми
Мавзуга оид бўлмаган постлар - Printable Version

+- Тавҳид форуми (https://tavhid.com/forum)
+-- Forum: Умумий бўлим (https://tavhid.com/forum/forumdisplay.php?fid=5)
+--- Forum: Модераторлар учун (https://tavhid.com/forum/forumdisplay.php?fid=41)
+--- Thread: Мавзуга оид бўлмаган постлар (/showthread.php?tid=364)

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16


"Tafsir al-Furqon" - abdulvadud_andijoniy - 05-11-2013

Assalamu alaykum. Alloh uchun Shayh Abduvaliy qorining "Tafsir al-Furqon" kitobini har ikki juzini (pdf formatida) topib beringlar. Jazakallohu xoyron.


''Tafsir al-Furqon'' - abdulvadud_andijoniy - 05-11-2013

Assalamu alaykum. Alloh uchun Shayh Abduvaliy qorining ''Tafsir al-Furqon'' kitobini (pdf formatida) yuklanglar. Jazakallohu xoyron.


«Ихвон ал-Муслимийн» жамоати - abu mus'ab - 05-16-2013

Assalamu alaykum! manda shunaqa savol tug'ilvotti! shayh jebreen rohimahullohni said qutb va hasanul bannoni maqtab shayx robi' al Madhaliyni "jarh va ta'dil olinadigan odammas" shunaqa ma'nodigi fatvolari rostanam mavjudmi? fatvo raqamini 1108 dib etishvotti ulaga qanaqa javob beriladi? shayh Madhaliyga olimlani bergan tazkiyalariga hamda said qutb va xasanul bannoni xatolashganligi to'risida kibor olimlani fatvosini keltirsayam omiyapkanlaga nima javob qaytarsa bo'ladi?


Istixora namozi haqida savollar - TALABA - 06-28-2013

ВААЛЕЙКУМ АССАЛОМ БИРОДАР МАНАБУ МАНЗИЛДАН МАЪЛУМОТ ОЛИШИНГИЗ МУМКИНЮ http://www.islamnuri.com/jumanas/istixora.htm


Истихора дуоси - TALABA - 06-28-2013

http://www.islamnuri.com/jumanas/istixora.htm


Жаноза намози - TALABA - 07-01-2013

259. Жаноза намози ҳақидаги баъзи ҳукмлар
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهماُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «مَا مِنْ رَجُلٍ مُسْلِمٍ يَمُوتُ فَيَقُومُ عَلَى جَنَازَتِهِ أَرْبَعُونَ رَجُلاً لا يُشْرِكُونَ بِاللَّهِ شَيْئًا إِلاَّ شَفَّعَهُمْ اللَّهُ فِيهِ» (رواه مسلم).
Абдуллоҳ ибн Аббос розияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг шундай деганларини эшитганман: «Қай бир мусулмон киши вафот этиб, жанозасида Аллоҳга ширк келтирмайдиган қирқта одам иштирок этса, Аллоҳ таоло уларнинг маййитни шафоат қилишларига рухсат беради» (Имом Муслим ривояти).
عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْها عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَا مِنْ مَيِّتٍ تُصَلِّي عَلَيْهِ أُمَّةٌ مِنْ الْمُسْلِمِينَ يَبْلُغُونَ مِائَةً كُلُّهُمْ يَشْفَعُونَ لَهُ إِلاَّ شُفِّعُوا فِيهِ» (رواه مسلم).
Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Қай бир маййитга ададлари юзга eтган мусулмонлар жамоаси жаноза ўқиб шафоат сўрасалар (яъни гуноҳлари кечирилишини сўраб дуо қилсалар), уларнинг шафоатлари қабул қилинади» (Имом Муслим ривояти).
عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ صَلَّيْتُ وَرَاءَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى امْرَأَةٍ مَاتَتْ فِي نِفَاسِهَا فَقَامَ عَلَيْهَا وَسَطَهَا (متفق عليه).
Самура ибн Жундаб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Нифосида вафот этган бир аёлнинг жанозасида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг орқаларида намоз ўқидим, у зот унинг ўртасида турдилар (Муттафақун алайҳ).
عَنْ أَبِي غَالِبٍ قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَلَى جَنَازَةِ رَجُلٍ فَقَامَ حِيَالَ رَأْسِهِ ثُمَّ جَاءُوا بِجنَازَةِ امْرَأَةٍ مِنْ قُرَيْشٍ فَقَالُوا يَا أَبَا حَمْزَةَ صَلِّ عَلَيْهَا فَقَامَ حِيَالَ وَسَطِ السَّرِيرِ فَقَالَ لَهُ الْعَلاءُ بْنُ زِيَادٍ هَكَذَا رَأَيْتَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَامَ عَلَى الْجَنَازَةِ مُقَامَكَ مِنْهَا وَمِنْ الرَّجُلِ مُقَامَكَ مِنْهُ قَالَ نَعَمْ (أخرجه الترمذي).
Абу Ғолибдан ривоят қилинади: Бир кишининг жанозасида Анас ибн Молик билан намоз ўқидим, у унинг боши рўпарасида турди. Кейин Қурайшлик бир аёлнинг жанозаси олиб келинди, «Эй Абу Ҳамза, унга ҳам жаноза ўқинг», дейишди, шунда у тобутнинг ўртаси рўпарасида турди. Алоъ ибн Зиёд ундан: «Сиз Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламни аёл кишига мана шундай, эркак кишига эса ҳалигидай ҳолда туриб жаноза ўқиганларини кўрганмисиз?», деб сўраган эди, у: «Ҳа», деб жавоб берди (Имом Термизий ривояти).
عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى قَالَ كَانَ زَيْدٌ يُكَبِّرُ عَلَى جَنَائِزِنَا أَرْبَعًا وَإِنَّهُ كَبَّرَ عَلَى جَنَازَةٍ خَمْسًا فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُكَبِّرُهَا (رواه مسلم).
Абдурраҳмон ибн Аби Лайлодан ривоят қилинади: Зайд (ибн Арқам) жанозаларда тўрттадан такбир айтар эди, бир жанозада бешта такбир айтди. Мен ундан бу ҳақда сўраган эдим: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам (баъзан) шундай қилардилар», деди (Имом Муслим ривояти).
Шарҳ:
Жаноза намозининг ўзига хос ҳукмлари бор бўлиб, бу ҳақда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг суннатларида баён қилинган. Қайсидир амалнинг бирдан ортиқ сифати ривоят қилинган бўлса ҳар иккисига амал қилиш жоиз.
Бугунги дарсдан олинадиган фойдалар:
Имом жаноза намозида эркак кишининг боши рўпарасида, аёл кишининг ўртаси қаршисида туради;
Имом жанозани тўрт такбир билан ўқийди;
Жаноза намозида бешта такбир айтиш ҳам жоиз;
Жаноза намозида қанча кўп одам қатнашса, шунча яхши.
Қабр устида жаноза ўқиш:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَجُلاً أَسْوَدَ أَوْ امْرَأَةً سَوْدَاءَ كَانَ يَقُمُّ الْمَسْجِدَ فَمَاتَ فَسَأَلَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْهُ فَقَالُوا مَاتَ قَالَ: «أَفَلا كُنْتُمْ آذَنْتُمُونِي بِهِ دُلُّونِي عَلَى قَبْرِهِ «أَوْ قَالَ »قَبْرِهَا» فَأَتَى قَبْرَهَا فَصَلَّى عَلَيْهَا (رواه البخاري).
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Бир занжи киши – ёки занжи аёл – масжидни супириб-сидириб турар эди, шу вафот этди. Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни суриштирган эдилар: «У вафот этди» дейишди. У зот: «Менга билдириб қўймабсизлар-да?! Мени у одамнинг – ё у аёлнинг – қабрига йўлланглар», дедилар. Сўнг қабрига бориб, унга жаноза ўқидилар (Имом Бухорий ривояти).
Ғойибона жаноза ўқиш:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَعَى النَّجَاشِيَّ فِي الْيَوْمِ الَّذِي مَاتَ فِيهِ وَخَرَجَ بِهِمْ إِلَى الْمُصَلَّى فَصَفَّ بِهِمْ وَكَبَّرَ عَلَيْهِ أَرْبَعَ تَكْبِيرَاتٍ (رواه البخاري).
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Нажоший вафот этган куни унинг ўлими хабарини бердилар ва асҳобларини намозгоҳга олиб чиқиб, сафга тердилар ва тўрт такбир айтиб (жаноза ўқидилар) (Имом Бухорий ривояти).
Шарҳ:
Жанозага қатнаша олмаган одам маййит қабрга қўйилганидан кейин бўлса ҳам унга жанозах ўқиши мумкин. Шунингдек, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ғойибона жаноза ўқишни ҳам машруъ қилдилар.
Бугунги дарсдан олинадиган фойдалар:
Қабр олдида туриб кўмилган одамга жаноза ўқиш жоиз;
Жанозасиз, кўмилган мусулмонга ғойибона жаноза ўқиш жоиз.
261. Жаноза намозида ўқиладиган нарсалар ҳақида
Фотиҳа сурасини ўқиш:
عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَوْفٍ قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا عَلَى جَنَازَةٍ فَقَرَأَ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ قَالَ: «لِتَعْلَمُوا أَنَّهَا سُنَّةٌ» (رواه البخاري).
Талҳа ибн Абдуллоҳ ибн Авфдан ривоят қилинади: Ибн Аббос розияллоҳу анҳумонинг орқасида жаноза намози ўқидим, шунда у Фотиҳа сурасини ўқиди ва: «Уни ўқиш суннат эканини билишларингиз учун (овозимни чиқариб ўқидим)», деди (Имом Бухорий ривояти).
Жанозада дуо ўқиш:
عَنْ عَوْفِ بْنِ مَالِكٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى جَنَازَةٍ فَحَفِظْتُ مِنْ دُعَائِهِ وَهُوَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ وَعَافِهِ وَاعْفُ عَنْهُ وَأَكْرِمْ نُزُلَهُ وَوَسِّعْ مُدْخَلَهُ وَاغْسِلْهُ بِالْمَاءِ وَالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَنَقِّهِ مِنْ الْخَطَايَا كَمَا نَقَّيْتَ الثَّوْبَ الأَبْيَضَ مِنْ الدَّنَسِ وَأَبْدِلْهُ دَارًا خَيْرًا مِنْ دَارِهِ وَأَهْلاً خَيْرًا مِنْ أَهْلِهِ وَزَوْجًا خَيْرًا مِنْ زَوْجِهِ وَأَدْخِلْهُ الْجَنَّةَ وَأَعِذْهُ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ أَوْ مِنْ عَذَابِ النَّارِ» قَالَ حَتَّى تَمَنَّيْتُ أَنْ أَكُونَ أَنَا ذَلِكَ الْمَيِّتَ (رواه مسلم).
Авф ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам жаноза намози ўқидилар, мен узотнинг ўқиган дуоларидан ёдлаб олдим: «Эй Парвардигор! Уни мағфират этгин, раҳмат қилгин. Унга офият ато этгин, афв этгин. Унинг насибасини (чиройли-кўп) улуғ қилгин. Кирар жойини кенг қилгин. Уни сув, қор ва дўл билан ювгин. Оппоқ либосни кирликдан пок этгганинг каби уни хатолардан поклагин. Унга ўз уйидан яхшироқ бўлган уй, аҳлидан ҳам яхшироқ аҳл ва жуфтидан яхшироқ жуфт ато қилгин. Уни жаннатга киргизгин ва қабр азобидан – ёки дўзах азобидан – асрагин» деб дуо қилдилар, ҳатто шу маййит мен бўлсам эди, деб орзу қилиб қолдим (Имом Муслим ривояти).
Шарҳ:
Жаноза намози ўқувчи биринчи такбирдан сўнг Фотиҳа сурасини ўқийди, иккинчи такбирдан сўнг худди ташаҳҳудда ўқигани каби Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салавот айтади, учинчи такбирдан сўнг маййит ҳақига дуо қилади, тўртинчи такбирдан кейин салом беради.
Бугунги дарсдан олинадиган фойдалар:
Жаноза намозида Фотиҳа сураси ўқиш машруъ;
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салавот айтгандан кейин маййит ҳақига дуо қилиш машруъ.
262. Жанозага оид баъзи аҳкомлар
Маййитни ўпишнинг жоизлиги:
عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْها أَنَّ أَبَا بَكْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَبَّلَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعْدَ مَوْتِهِ (رواه البخاري).
Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади: Абу Бакр розияллоҳу анҳу Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламни вафотларидан сўнг ўпдилар (Имом Бухорий ривояти).
Ўлганларни сўкиш мумкин эмаслиги:
عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لا تَسُبُّوا الأَمْوَاتَ فَإِنَّهُمْ قَدْ أَفْضَوْا إِلَى مَا قَدَّمُوا» (رواه البخاري).
Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Ўлганларни сўкманглар! Чунки улар ўзлари қилиб ўтган (яхши ё ёмон амаллари натижасига) етиб бордилар» (Имом Бухорий ривояти).
Жанозани тезлатиш ҳақида:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «أَسْرِعُوا بِالْجِنَازَةِ فَإِنْ تَكُ صَالِحَةً فَخَيْرٌ تُقَدِّمُونَهَا وَإِنْ يَكُ سِوَى ذَلِكَ فَشَرٌّ تَضَعُونَهُ عَنْ رِقَابِكُمْ» (متفق عليه).
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Жанозани (маййитни) тезроқ олиб боринглар. Агар (маййит) солиҳ бўлса, сизлар тақдим қилаётган яхшилик бўлади. Агар бошқача бўлса, елкангиздан тезроқ қўяётган ёмонликдир.» (Муттафақун алайҳ).
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «نَفْسُ الْمُؤْمِنِ مُعَلَّقَةٌ بِدَيْنِهِ حَتَّى يُقْضَى عَنْهُ» (أخرجه الترمذي).
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Мўминнинг жони то қарзи адо этилмагунча қарзига боғланиб туради» (Имом Термизий ривояти).
عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهما قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «اللَّحْدُ لَنَا وَالشَّقُّ لِغَيْرِنَا» (أخرجه الترمذي).
Ибн Аббос розияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Лаҳад (ёнлама қазилган қабр) биз учун, шақ (тик ёриб қазилган қабр) бошқалар учун» (Имом Термизий ривояти).
Шарҳ:
Мазкур ҳадисларда жаноза ва маййитга алоқадор бўлган аҳкомлар ўтдики, жанозаларни ҳозирлашда уларга муҳтож бўлинади.
Бугунги дарсдан олинадиган фойдалар:
Маййитни ўпиш жоизлиги;
Ўлганларни сўкиш мумкин эмаслиги;
Жанозани тайёрлаш ва кўмишни тезлатиш лозимлиги;
Маййитнинг қарзини тезроқ адо қилиш вожиблиги;
Қабрни лаҳад шаклида қилиш яхшилиги.

MANBA:http://www.islamnuri.com/kitoblar/kundalik-darslar/259


Абдувалий қори Андижоний - SALIHAN - 07-03-2013

...Биз ўзбек деган халқни Шайх Абдулвалий орқали таниганмиз. Қандайдир мальунлар Аллоҳнинг раҳматидан маҳрум бўлиб, Шайх Абудулвалийни қадрламаган бўлса, у киши бутун осмон аҳли, қолаверса, ердаги солиҳ кишилар наздида ғоят қадрлидир. Шайх Абдулвалийни яқинлари зое қилган бўлса ҳам, у кишини олисдагилар ҳурмат ва иззат билан тилга олади...
Аллоҳ Юсуф алайҳисаломга берган имтиҳонини биродарим Шайх Абдулвалийга берди. Бу имтиҳон ҳар кимга ҳам берилмайди. Демак, Шайх Абдулвалийнинг халқи ҳали у киши ораларида юришига лойиқ эмас экан. Аллоҳ суйган бандасини суймаган қавм ичида бўлишини ҳоҳламайди...
Доктор Абдурроҳман
Сафар ал-Ҳавалий
Мадинаи Мунаввара
Бухорий биродарларим таклифига кўра буюк муҳаддислар юртига сафарга отландим. Сафар чоғида барча катта шаҳарларда бўлдим ва мусулмонлар билан танишдим. Андижонга жума куни келдик ва Жомеъ масжидида Шайх Абдулвалий билан танишдик.
Ҳозир мен ўша сафарнинг бошқа онларини эслолмасам-да Андижонда бўлган кунларимни тиниқ эслайман. Масжиддаги исломий муҳит мени замони саодатга қайтаргандек бўлди. Бошқа бирон жойда бунча кўп ёшларни кўрмадим. Жума намози тугагач, Шайх ўз шогирдлари билан учраштирди. Улар шу даражада кўп эдики, мен одамлар кетмабди, деб ўйлабман. Орамизда таржимонсиз, қизиқарли мен учун унутилмас илмий суҳбат бўлди...
Мен Шайх Абдулвалий тўғрисида кўп нарсалар айтишим мумкин, лекин қисқа қилиб айтсам, у киши етмиш йилдан зиёд Исломни пайҳон қилиб ҳукм сурган худосизлик даврида улғайган авлод орасида Аллоҳнинг мадади билан тез фурсатда ўз диёрида Қуръон ва Суннатни тирилтирган кишидир. Аллоҳ Мовороуннаҳр халқларига Шайх Абдулвалийнинг қадрига етишни насиб этсин...
Доктор Абдуллоҳ ал-Ғунайман
Қасим, Саудия Арабистони
Москва шаҳрида бўладиган “Қуръон ва Суннатдаги илмий далолатлар” мавзусига бағишланган анжуманда иштирок этиш учун келдим. Танаффус пайтида суъудий биродарларим менга бир Шайхни Мовороуннаҳрдан, деб таништирди. Хаёлимдан тингловчи сифатида иштирок этаётган бўлса керак, деган фикр ўтди. Бошқа ишлар билан бўлиб, у кишини беэътибор қолдирдим.
Танаффусдан сўнг анжуманни олиб борувчи “Ҳозир, шу мавзу бўйича муҳозара учун сўз, муҳтарам Шайхимиз Абдулвалийга”, деб эълон қилди. “Бу менга нотаниш шайх ким экан”, деб турсам, боягина менга таништиришган киши минбар томон қўзғалди. У киши ажойиб бир фасоҳат билан соф араб тилида Қуръондаги бир оят ҳақида баҳс юритди. Аллоҳ пок ва буюкдир!
Ҳайратимни ифода қилолмайман. Ёнимдаги биродаримдан у киши ҳақида сўрадим, кўп илиқ сўзларни айтди. Сабрсизлик билан Шайх сўзининг тугатишини кутдим. Муҳозарани ниҳоялаб ўрнига ўтириши билан одобга зид бўлса ҳам ўрнимдан туриб олдига бориб ўтирдим...
Ҳа, бу сиз сўраган устоз шайх Абдулвалий эди. Менинг назаримда Аллоҳнинг Мовороуннаҳр халқларига Имом Бухорий, Имом Муслимлардан кейинги кўрсатган буюк инъомларидан бири – валлоҳу аълам – Шайх Абдулвалий бўлса керак...
Эй Раббимиз! Биз Шайх Абдулвалийни Сен учун яхши кўрамиз ва у кишини Сенинг омонатингга топширамиз. Сен омонатларга хилоф қилувчи эмассан.
Доктор Абдулмажийд Зиндоний
Санъо, Яман Араб Жумҳурияти


Намоздан кейинги зикрлар качон айтилади? - TALABA - 07-07-2013

ASSALOMU ALAYKUM BIRODAR.
Намоздан кейинги зикрлар ҳақидаги боб

Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло айтади: «Эй мўминлар, Аллоҳни кўп зикр қилинглар. Эртаю кеч У зотни поклаб тасбеҳ айтинглар!» (Аҳзоб: 41, 42).

Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло Ўзининг зикрига бўлган буйруқни ибодатлар адосидан кейинга хослади:

- Намозлардан фориғ бўлгач, Уни зикр қилишга буюрди: Намозни адо қилиб бўлганингиздан кейин ҳам турган, ўтирган ва ёнбошлаган пайтларингизда доим Аллоҳни ёд этингиз!» (Нисо: 103), «Энди қачон намоз адо қилингач Ерга тарқалиб, Аллоҳнинг фазлу марҳаматидан (ризқу рўз) истайверинглар. Аллоҳни кўп зикр қилингларки, шояд нажот топурсизлар» (Жумъа: 10).

- Рамазон рўзасини комил тутгандан кейин Уни зикр қилишга буюрди: «Бу саноқни тўлдиришингиз ва ҳидоят қилгани сабабли Аллоҳни улуғлашингиз учундир. Шояд шукр қилсангиз» (Бақара: 185).

- Ҳаж ибодатини адо этиб бўлгач, Уни зикр қилишга буюрди: «Энди, маросимларингизни адо қилиб бўлгач, Аллоҳни аждодларингизни эслагандек, балки ундан-да қаттиқроқ эсланг!» (Бақара: 200).

Бу – валлоҳу аълам – ибодатда бўладиган нуқсон ва васвасаланиш ўрнини тўлдириш ва инсонга ундан талаб қилинган нарса зикр ва ибодат ўртасини улаш эканини сездиришдир. Токи, у ибодатдан фориғ бўлгач, ўзини зиммасидаги мажбуриятдан хориж деб ҳисоблаб қолмасин.

Фарз намоздан кейинги машруъ зикр Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламдан келган кўринишда бўлиши, бидъатчи сўфийлар қилаётганидек, кейин пайдо қилинган кўринишда бўлмаслиги лозим.

«Саҳиҳ Муслим»да (591) Савбон розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам намозларидан бурилсалар, уч марта истиғфор айтардилар ва: «Аллоҳумма антас-салам ва минкас-салам, табарокта я зал-жалали вал-икром», дердилар.

(Маъноси: Эй Аллоҳ! Сен Саломдирсан (яъни, бандаларингни ҳалокат ўринларидан сақлагувчи-саломат этгувчи Зотдирсан). Саломатлик Сен тарафингдандир. Эй улуғлик ва икром соҳиби, Сен пок ва муқаддасдирсан).

«Саҳиҳайн»да Муғийра ибн Шуъба розияллоҳу анҳудан шундай ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам намозларидан фориғ бўлиб, салом бергач: "Ла илаҳа иллалоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳу, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодиир, Аллоҳумма ла мааниъа лимаа аътайта ва ла муътия лима манаъта ва ла янфаъу зал-жадди минкал-жадду" дер эдилар (Бухорий (844), Муслим (593) ривоят қилганлар).

(Маъноси: Аллоҳдан ўзга ибодатга сазовор зот йўқ! У ёлғиз ҳам шериксиз Зотдир! Мулк ҳам, ҳамд ҳам Уникидир! У барча нарсага қодир. Эй Аллоҳ, Сен берган нарсани тўсувчи, Сен тўсган нарсани берувчи йўқ. Улуғлик-бойлик эгасига бойлиги-улуғлиги Сендан (қочиб қутулишига) фойда бермас.)

Имом Муслим (594) ривоят қилган ҳадисда Абдуллоҳ ибн Зубайр розияллоҳу анҳу шундай дейди: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳар намозда салом берганларидан кейин: “Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодиир, ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ, ла илаҳа иллаллоҳ ва ла наъбуду илла ийяҳ, лаҳун-неъмату валаҳул фазлу валаҳус-сана-ул ҳасан, ла илаҳа иллаллоҳ, мухлисийна лаҳуд-дийна ва лав кариҳал кафируун” дер эдилар.

(Маъноси: Аллоҳдан ўзга барҳақ маъбуд йўқ, У ёлғиз, шериксиз. Мулк Уники, ҳамду сано ҳам Унга. У барча нарсага қодир. Куч-қувват ёлғиз Аллоҳ (мадади) билан. Аллоҳдан ўзга барҳақ илоҳ йўқ. Биз фақат Унгагина ибодат этамиз. Неъмат ҳам, фазл ҳам, гўзал мақтовлар ҳам Уникидир. Аллоҳдан ўзга барҳақ илоҳ йўқ. Гарчи кофирлар кариҳ-ёмон кўрсалар-да динни холис Унинг учун қилувчилармиз.)

«Сунан»да Абу Зар розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Ким бамдод намозидан кейин оёқларини буккан ҳолда (яъни ташаҳҳудда ўтирган ҳолидан ўзгармай туриб), (ҳали бирон оғиз) гапирмай туриб: “Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду, юҳйий ва юмийту ва ҳува ала кулли шайъин қодийр” (яъни: Аллоҳдан ўзга барҳақ маъбуд йўқ, У ёлғиз, шериксиз. Мулк Уники, ҳамду сано ҳам Унгадир, ўлдиради, тирилтиради, У барча нарсага қодирдир) деб ўн марта айтса, унга ўнта савоб ёзилади, ўнта гуноҳи ўчирилади ва ўнта даража юксалтирилади, шу куни кун бўйи ҳар қандай нохушликдан сақланган ва шайтондан ҳимояланган ҳолда бўлади, Аллоҳга ширк келтиришдан бошқа бирон гуноҳ унга етиши (яъни амалини зое қилиши) мумкин эмас» (Имом Термизий (3474): «ҳасан, саҳиҳ ҳадис» деган).

Имом Аҳмад (6/298, №26551) Умму Салама розияллоҳу анҳо ривояти билан, Ибн Ҳиббон (5/369, №2023) Абу Айюб Ансорий розияллоҳу анҳу ривояти билан келтирган ҳадисларда эса ушбу ўнта таҳлил шом намозидан кейин ҳам айтилади, деб келган.

Шом ва бамдод намозларидан кейин яна: «Робби ажирний минан-нар» (яъни, Эй Роббим, менга дўзахдан паноҳ бергин» деб етти марта айтади. Буни Аҳмад (4/234, №18054), Абу Довуд (5079), Насоий (9938), Ибн Можа ва бошқалар ривоят қилганлар.

Сўнгра ҳар бир намоздан кейин 33 марта тасбиҳ (субҳаналлоҳ), 33 марта ҳамд (алҳамду лиллаҳ), 33 марта такбир (аллоҳу акбар) айтади, (ҳаммаси 99 та бўлгач,) юзинчисида «Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодийр», дейди. Чунки, Имом Муслим Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилган ҳадисда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ким ҳар намоздан кейин Аллоҳ таолога ўттиз уч марта тасбиҳ, ўттиз уч марта ҳамд, ўттиз уч марта такбир айтса, бу ҳаммаси тўқсон тўққизта бўлгач, юзинчиси қилиб: “Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодийр” деса гуноҳлари, гарчи денгиз кўпикларича бўлса ҳам, кечирилади», деганлар (Саҳиҳ Муслим: 597).

Сўнг «Оятул-курсий»ни, «Қул ҳуваллоҳу аҳад», «Қул аъувзу бироббил-фалақ» ва «Қул аъувзу бироббин-нас»ни ўқийди. Чунки, Абу Умома розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ким ҳар намоздан кейин «оятул-курсий»ни ўқиса, уни жаннатга киришдан фақат ўлим тўсиб туради», деганлар (Насоий «Ал-кубро»да (9928) ва Табароний «Ал-кабир»да (8/114, №7532) ривоят қилганлар).

Бошқа бир ҳадисда эса: «У иккинчи намозга қадар Аллоҳнинг ҳимоясида бўлади», дейилган (Табароний «Ал-кабир»да (3/83, №2733) Ҳасан ибн Алий розияллоҳу анҳудан ривоят қилган).

«Сунан»да келган ҳадисда Уқба ибн Омир розияллоҳу анҳу айтади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам менга ҳар намоздан кейин «муъаввизалар»ни (яъни, икки қул аъувзуни) ўқишимни буюрдилар» (Термизий (2903), Абу Довуд (1523), Насоий (1462) ривоятлари).

Мазкур ҳадислар фарз намозлардан кейин ушбу зикрларни ўқиш машруъ эканига ва уларни ўқиган кишига ажру савоблар ҳосил бўлишига далил бўлади. Шундай экан, биз уларни муҳофаза қилишимиз, Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилинган кўринишда ўқишимиз, уларни бевосита намоздан салом берибоқ, ҳали намоз ўқиган ўрнимиздан турмасдан туриб, қуйидаги тартибда ўқишимиз лозим:

- Намоздан салом бергач, уч марта истиғфор айтамиз.

Сўнг: «Аллоҳумма антас-салам ва минкас-салам, табарокта я зал-жалали вал-икром», деймиз.

- Сўнг: «Ла илаҳа иллалоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳу, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодиир, Аллоҳумма ла маниъа лима аътайта ва ла муътия лима манаъта ва ла янфаъу зал-жадди минкал-жадду» деймиз.

- Сўнг: «Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ, ла илаҳа иллаллоҳ ва ла наъбуду илла ийяҳ, лаҳун-неъмату валаҳул фазлу валаҳус-сана-ул ҳасан, ла илаҳа иллаллоҳ, мухлисийна лаҳуд-дийна ва лав кариҳал кафируун», деймиз.

- Сўнг 33 марта тасбеҳ (субҳаналлоҳ), 33 марта ҳамд (алҳамду лиллаҳ), 33 марта такбир (аллоҳу акбар) деймиз, ҳаммаси 99та бўлгач, юзинчисида «Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодийр», деймиз.

- Шом ва бамдод намозларидан кейин ўнта таҳлилни айтгач, «Робби ажирний минан-нар» деб етти марта айтамиз.

- Ушбу зикрларни мана шу тартибда айтгандан кейин «Оятул-курсий»ни, «Ихлос», «Фалақ» ва «Нас»ни ўқиймиз. Шом ва бамдод намозларидан кейин мазкур уч сурани уч мартадан ўқиш мустаҳабдир. Намоздан кейин таҳлил, тасбеҳ, таҳмид ва такбирни овоз чиқариб айтиш мустаҳаб, лекин жамоавий шаклда жўр бўлиб айтилмайди, балки ҳар ким ўзи овозини чиқариб айтади.

Ушбу таҳлил, тасбеҳ, таҳмид ва такбирларни санашда бармоқларидан фойдаланади. Чунки, бармоқлар қиёмат куни ўзи билан қилинган амаллардан масъул ва улар ҳақида сўзловчи бўлади. Ушбу зикрларни санаш учун тасбеҳдан (яъни, саноқ учун ишлатиладиган мунчоқ шодасидан) фойдаланиш ҳам мумкин, бироқ тасбеҳнинг ўзида бирон фазилат бор деб эътиқод қилмаслик лозим. Уни баъзи уламолар макруҳ дейишган. Тасбеҳнинг ўзи учун бирон фазилат бор деб эътиқод қилса, уни тутиш бидъат бўлади. Бу худди сўфийлар тутадиган, бўйинларига осиб ё қўлларига билагузук қилиб тақиб юрадиган тасбеҳга ўхшаб қолади ва бидъат бўлишидан ташқари, риё ва ўзини кўрсатиш ҳам бўлади.

Ушбу зикрлардан сўнг киши махфий равишда, ўзи истаганича дуо қилади. Чунки, ушбу ибодат ва мазкур улуғ зикрлар ортидан қилинган дуо ижобат қилинишга лойиқдир. Фарз намоздан кейин дуо билан қўлини кўтармайди, бундай қилиш бидъатдир. Нафл намоздан кейин бундай қилиш мумкин. Дуони овозини кўтариб қилмайди, чунки махфий овозда дуо қилиш ихлос ва хушуъга яқин, риёдан узоқ бўлишга сабаб бўлади.

Айрим диёрларда жамоат намозидан кейин қилинадиган қўл кўтариб, баланд овозда жўр бўлиб, дуо қилишлар ёки имом дуо қилиб, маъмумлар қўл кўтариб «омийн» деб туриши бидъат амал бўлиб, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан на бамдодда, на асрда ва на бошқа намозлардан кейин мана кўринишда дуо қилганлари нақл қилинмаган, ундай қилишни дин имомларидан биронталари ҳам мустаҳаб санамаганлар.

Шайхулислом Ибн Таймия раҳимаҳуллоҳ айтади: «Бундай қилишни Имом Шофеъийдан нақл қилганлар у кишининг ҳақларида хато қилганлар» (Мажмуъул-фатава: 22/512). Бунда ҳам, бошқа ишларда ҳам фақат Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламдан келган нарсаларга чекланиш вожибдир. Чунки, Аллоҳ таоло айтади: «Пайғамбар сизларга нимани келтирган бўлса, уни олинглар, у зот сизларни қайтарган нарсадан қайтинглар» (Ҳашр: 7), «(Эй мўминлар), сизлар учун — Аллоҳ ва охират кунидан умидвор бўлган ҳамда Аллоҳни кўп ёд қилган кишилар учун Аллоҳнинг пайғамбари (иймон-эътиқоди ва хулқи атвори)да гўзал ибрат бордир» (Аҳзоб: 21).


Ишораи саббоба - TALABA - 07-13-2013

Assalomu alaykum.
Ўнг кўлининг жимжилоги, кейинги –номсиз- бармогини, ўрта ва бош бармокларини йигади, ёки бош бармоги билан ўрта бармогини халка килади, кўрсатгич бармок ёзилганича колади, факат дуо килгандагина кимирлатади. Масалан «Роббиг-фирли» «رَبِّ اغْفِرْ لِي» деганда кўтаради (ва туширади) «вархамни» «وَارْحَمْنِي» деганда кўтаради (ва туширади). Шу кабилда хар жумлайи дуоийяда кўтариб туширади. Чап кўл эса ёзилганича туради. Менинг билишимча Расулуллох саллаллоху алайхи ва салламдан ўнг кўлнинг ёзилиб туриши хакида хадис келган эмас. Балки ул зотнинг жимжилок ва кейинги бармокларини йигганлари ривоят килинган. Ибн Умарнинг -розияллоху анху- бу хусусда ривоят килган хадисларининг баъзи лафзларида «Агар намозда ¬¬ ўтирса» Муслим ривояти,{ -Бу хадисда «намозда» деб умумий зикр килган} яна бир ривоятида «Агар ташаххудда ўтирса» Ахмад ривояти,{ -Бу хадисда «ташаххудда» деб хос зикр килган} деб келган. Буни ташаххудга чеклаш намознинг хаммасида ом эмас эканини англатади. Чунки усулчиларнинг сўзларидан рожихи: умум зикр килинса, кейин умумнинг бир бўлаги умумга мувофик келадиган хукм билан зикр килинса, у хослашни такозо этмайди.
Мисол учун: талабаларни икром килди десанг, сўнгра фалончини икром килди десанг –холбуки фалончи хам талабалардан. Мана шу холда фалончини зикр килиш икромни унгагина хослашни такозо этмайди. Шунингдек Аллох таъоло «у кечада фараишталар ва Рух тушади» деганида Рух (Жаброил)нинг зикри колган фатишталарни тушиш маъносидан чикариб юбормайди. Демак умумниннг бирликларидан баъзиси умумга мувофик келадиган хукм билан зикр килиниши хослашни такозо килмайди. Лекин бу, бирликни зикр бўлишини такозо киладиган сабаб бўлади. Бу сабаб ана шу бирликка эътибор килиш учун, ёки бошка нарса учун бўлади.
Мен шу вактга кадар икки сажда ўртасида ўтирганда ўнг кўлини ўнг сонининг устига ёзиб кўйиш хакида ворид бўлган хадисни билмайман. Бу хакда зикр килинган хадисда кўлнинг –кўрсатгич бармокдан бошка барча- бармоклари йигилган бўлиши айтилган. Бу холат имом Ахмаднинг муснадларида Воил ибн Хужрнинг ривоятларида очик айтилган. Ахли илмларнинг баъзилари бу хадиснинг иснодини яхши дейишган. Баъзилари бу хадиснинг иснодида тортишишган. Лекин биз бу тортишувлардан бехожатмиз. Бизга шундай дейишимиз кифоя; ўнг кўл учун суннатда ворид бўлган сифат бармокларни йигиб туриш, кўлни ёзиб туриш эса ворид бўлмаган. Демак икки сажда ўртасидаги ўтиришда кўлнинг ёзилиб туришини баён киладиган суннат ворид бўлгунига кадар кўл бармоклари йигилганича колаверади. Икки сажда ўртасида ўтирганда «رَبِّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي وَاهْدِنِي، وَاجْبُرْنِي وَعافِنِي وَارْزُقْنِي» «Роббиг-фирлий вархамний вахдиний важбурний ва оофиний варзукний» дейди, Термизий ва Абу Довуд ривояти. Маъноси: Эй роббим гунохларимни кеч, менга рахм эт, мени хидоятла, мени бехожат кил, менга офият ато кил ва мени ризклантир. Буни имом хам, муктадий хам, ёлгиз ўкувчи хам айтади.


Послание имама Мухаммада Ибн Абдуль Ваххаба ученому ашариту-мазхабисту - Abu Hamza Sukkariy - 07-30-2013

Послание на тему абсолютного слепого следования и иджтихада, новшеств, науки калям, и др.


بسم الله الرحمن الرحيم

От Мухаммада Ибн Абдуль Ваххаба – Абдуллаху ибн Мухаммаду ибн Абдуль Латыфу1 , да укрепит его Всевышний Аллах.

Ассаламу алейкум уа рахматуЛлахи уа баракятух2 , а затем:

Дошли до нас с вашей стороны письма, в которых содержится порицание и грубость в мой адрес, и когда было сказано, что ты был с ними (теми кто писал эти письма), меня затронуло это, поскольку Аллах, Пречист Он, распространил о тебе хорошее упоминание, и послал в сердца своих рабов любовь к тебе, такую, которую не дал в отношении многих людей, по причине того, что упоминается от тебя касательно твоего противоречия порочным правителям.

И также: по той причине, что я знаю от тебя любовь к Аллаху и Его Посланнику, и хорошее понимание, и следование истине, даже если противоречат тебе ваши большие имамы. И поскольку я встречался с тобой около 20 раз, и мы учили вместе кое-что из тафсира, и хадиса, и ты передал мне часть "Сахиха" аль-Бухари, написав ее, и передав в сносках к ней цитаты из шархов, и сказал касательно вопроса Имана, который упомянул аль-Бухари в начале "Сахиха": "Это является истиной, которую я исповедую перед Аллахом", и мне понравились эти слова, поскольку они противоречат мазхабу ваших имамов-мутакаллимов.

И ты также мы обсуждали подробно некоторые научные вопросы, и я передавал от тебя тем, кто обучается у меня, то чем наделил тебя Аллах, из числа хорошего понимания, и любви к Аллаху и вечной жизни. И по этим причинам, я не думал, что ты поспешишь в этом вопросе, потому что те, кто вышли в нём против меня, ошибающиеся при оценке с любой стороны, поскольку, если истина – у их оппонента, то их ошибка ясна, а если истина с ними, то следует призывающему к Аллаху призывать, используя лучшие методы, кроме как с теми, что проявили несправедливость, и приказал Аллах своим двум Посланникам – Мусе и Харуну – чтобы они сказали Фараону мягкие слова, быть может, он устрашится или задумается.

И следует судье – да возвысит его Аллах посредством подчинения Ему – когда испытывает его Аллах этим постом – вести себя согласно адабу, который упомянул Аллах в своей Книге, которая ниспослана, чтобы разьяснить людям то, в чём они разногласят, и прямым руководством, и милостью для глубоко убежденных людей.  

Из из этого адаба – то, чтобы не отвратили его те, которые лишены убежденности (Ар-Рум, 60), и чтобы он удостоверлся, когда до него доходят сплетни мунафиков, и нечестивцев, и не торопился.

И описал Аллах мунафиков в своей Книге посредством их качеств, и упомянул ответвления лицемерия, чтобы избегать их, и также держаться в стороне от людей, у кого есть эти качества. И Аллах описал их красноречием, красотой изложения, хорошо подвешенным языком, и даже хорошим обликом, как это пришло в Его Слове: "Когда ты смотришь на них, их тела восхищают тебя. Когда они говорят, ты слушаешь их слова" (аль-Мунафикун, 4), и описал их хитростью, ложью, и издевательством над верующими, в начале суры "Аль-Бакара", и описал их двусмысленными словами, и описал их тем, что они входят в споры между людьми с тем, что не любят Аллах и Его Посланник, в Его Словах: "О Посланник! Пусть тебя не печалят те, которые стремятся исповедовать неверие.." и до конца аята (аль-Маида, 41), и описал их презрением к верующим, и их действиям, и описал их и другими качествами в сурах "аль-Бакара", и "Бара" (ат-Тауба), "аль-Киталь" (Мухаммад), и других, советуя своим верующим рабам остерегатья этих качеств, и тех, кто описан ими.

И запретил Аллах своему Пророку подчиняться им во многих местах, так как же будет разрешенным подобному тебе принимать от подобных им?! И хуже этого намного – быть тебе убежденным, что они из числа людей знания, и посещать их в их домах, и возвеличивать их, и я не говорю это именно о ком-то конкретном, однако как совет, и поясняя то, что содержится в Книге Аллаха, касательно политики этого мира и религии, поскольку большинство людей отбросили это за свои спины.

Что же касается того, что упомянуто вам про меня: то я не пришёл с этим опираясь на невежество, однако я скажу – а вся хвала и благодарность Аллаху, и Он – источник сил – что истинно, меня наставил мой Господь на прямой путь, посредством правой веры, религии Ибрахима, который не был из числа мушриков. И я не призываю - и вся хвала за это Аллаху -  к мазхабу какого-то суфиста, или факиха, или мутакаллима, или имама, из числа тех имамов чей статус я возвеличиваю, как Ибн аль-Каййим, аз-Захаби, и Ибн Касир, и другие – однако, я призываю к Одному лишь Аллаху, которому нет сотоварища, и призываю к Сунне Посланника Аллаха, да благословит его Аллах и приветствует, которую он завещал первым из своей Уммы и последним. И надеюсь, что я не отвергну истину, если она придёт ко мне, однако призываю в свидетели Аллаха, и Его ангелов, и все творения, что если придет к нам от вас хоть одно слово из истины – то мы непременно примем ее, и выбросим всё, что противоречит ей, из слов моих имамов, кроме как Посланника Аллаха, ведь он не говорит нчиего кроме истины.

И описанием ситуации будет сказать: не скроется от вас то, на чем были Посланник Аллаха и его сподвижники, и табиины, и табии табиины, и имамы, подобные аш-Шафии, Ахмаду, и подобные им, из числа тех, касательно прямого пути которых единогласны люди истины, и также то, на чем были те, кому была предопределена хорошая участь от Аллаха из числа их последователей.

И не скроется от вас те многочисленные новшества, что внесли люди в их религию, и то, в чём они противоречили пути своих предшественников, и я нашёл, что поздние из них - большинство из них заменило и исказило религию.

И имамы, и главы, и самые знающие, и самые поклоняющиеся и аскетичные из поздних, подобные Ибн аль-Каййиму, хафизу аз-Захаби, хафизу Имаду Ибн Касиру, хафизу Ибн Раджабу, крайне сильно порицали людей своего времени (относящихся к числу ученых), которые лучше Ибн Хаджара (аль-Хейтами), и автора "Аль-Икна", по единогласному мнению.

И когда аргументировал против них кто либо из людей их времени многочисленностью, и согласием на их пути, они ответили: "Это из самых больших доказательств на то, что это ложно", ведь Пророк, мир ему, рассказал, что его Умма последует путём иудеев и христиан, шаг за шагом, "..до такой степени, что если они войдут в нору ящерицы, вы войдете в нее" (Ахмад, ат-Табарани, ат-Таялиси, аль-Хаким, Абдур-Раззак, и др, шейх Аль-Альбани назвал хорошим)

И упомянул Аллах в Его Книге – что они разделили свою религию, и стали партиями, и они написали книгу своими руками и сказали – "это от Аллаха", и что они оставили Книгу Аллаха и действия согласно ей, и направились к тем книгам, что ввели их предки. И рассказал, что Он завещал им единство, и что они впали в разногласие не по причине исчезновения религии, однако впали в разногласия после того, как пришло к ним знание, по причине зависти и несправедливого отношения друг к другу, "И они раскололи свою религию на книги, и каждая партия радуется тому, что есть у них" (аль-Му'минун, 53).

И если поймет верующий, слова правдивого: "Вы непременно последуете путями тех, кто был до вас", и обратит к ним своё сердце, то станет ясным ему, что эти и им подобные аяты, не касаются лишь народа, который был, и ушёл, как думают об этом невежды. Однако, поймёт он, то что пришло от Умара, да будет доволен им Аллах, что он сказал: "Ушёл тот народ, а лишь имеет Аллах ввиду этим вас" (Ибн Аби Хатим, 496)

И возложил Аллах на своих рабов, чтобы в каждой молитве они просили у Него наставление на прямой путь, путь тех, к кому Он проявил свою Милость, а не тех, на кого он разгневался, и заблудших. И кто познал религию Ислам, и то, во что впали люди из ее изменения- познает ценность этого дуа, и мудрость Аллаха в узаконивании его.

И суть дела – является ли обязательным на каждом мусульманине требовать знание о том, что ниспослал Аллах на своего Посланника, и не оправдан никто в оставлении этого абсолютно? Или обязательно ему следовать "Ат-тухфа" (аль-Хейтами), к примеру? И самые знающие из поздних, и крупные из них, как Ибн аль-Каййим, порицали это предельным порицанием, и сказали, что это изменение религии Аллаха, и аргументировали на это тем, что будет очень долго описывать здесь, аятами Книги Аллаха, и словами Посланника Аллаха, предельно ясными для тех, кому Аллах пролил свет на сердце.

Те же, кто разрешают это, или обязывают к этому, (абсолютное слепое следование мазхабам поздних, включая их нововведения) аргументируют лишь очень слабыми сомнительными доводами. Однако, самым крупным из их сомнений является то, что мы – не уполномочены на это (обращение к Корану и Сунне), и не способны на это, и не способен на это никто, кроме муджтахида, и что мы нашли наших отцов на этом, и мы идём по их следам.

И у учёных есть опровержения этого сомнения в таком размере, что это достигает отдельного тома, и из самых ясных опровержений – Слово Всевышнего Аллаха: "Они взяли своих монахов и священников господами помимо Аллаха" (Ат-Тауба, 31), и разьяснил этот аят Посланник Аллаха, да благословит его Аллах и приветствует, в хадисе Ади Ибн Хатима.   

И это то, на чём вы сегодня, в основах религии, и в ответвлениях, и я не знаю, чтобы они (яхуды и христиане), превосходили вас в этом хоть на зёрнышко, однако разьясняется правдивость слов Пророка: "..вы последуете за ними шаг за шагом..".

И также обьяснили этот аят и муфассиры, и я не знаю между ними в этом разногласия, и из лучшего толкования это то, что сказал Абу Алия: "Они не поклонялись им, и если бы священники и монахи приказали бы им это, они бы не послушались их. Однако, они имея книгу Аллаха, сказали: "Мы не опередим наших ученых ни в чём, и что они нам прикажут то и сделаем, а то что они нам запрещают – покончим с этим".

И это послание не считается установлением доказательства, или ответом на то, чем аргументировал оппонент, однако я предлагаю ему от себя справедливость, и подчинение истине, а если же вы хотите опровергнуть меня, со знанием и справедливостью, то у вас есть книга "И'лям аль-мукиин" Ибн аль-Каййима, которая находится у Ибн Фийруза в Мушрифе, и он очень развернуто поговорил об этой основе, и упомянул много сомнительных доводов ваших имамов, о которых даже не знаете ни вы, ни ваши отцы, и ответил на них, и аргументировал против них ясными категоричными доказательствами, из числа которых: запрет Аллаха и Его Посланника именно того, что вы делаете, и то, что Пророк, мир ему, и его сподвижники, знали об этом еще до того, как это произошло, и предостерегали людей от этого, и рассказали, что останутся на религии только одиночки, и что Ислам станет чуждым подобно тому, каким чуждым он был в начале.

И вы знаете, что когда Амру ибн Абаса спросил Посланника Аллаха, да благословит его Аллах и приветствует, в самом начале Ислама: "Кто с тобой на этом?", он ответил: "Свободный и раб", то есть: Абу Бакр, и Биляль. И раз Ислам станет чуждым, подобно тому, каким он был в начале, то сколь же невежественен тот, кто аргументирует многочисленностью людей, и их согласием на какой-то вещи, и другими сомнениями, подобными этому сомнению, которое является великим доводом у тех, кто его придерживается, и презренным перед Аллахом, и перед обладающими знаниями из числа Его творений. Как сказал Аллах: "О нет! Они говорят тоже, что и говорили предыдущие" ("аль-Муминун", 81). И я не знаю ни одного довода, которым вы аргументируете, кроме как упомянул Аллах в Его Книге, что кафиры аргументировали им на считание ложью Посланников, и подобно этому – согласие людей, и подчинение старшим, и тому подобное.

И тот, кому Аллах даровал познание религии Ислам, к которой призывал Посланник Аллаха, да благословит его Аллах и приветствует, поймёт ценность этих аятов, и доводов, и нужду людей в них. А если вы утверждаете, что эти имамы упомянули это (обязательность возвращаться к Корану и Сунне) лишь тем, кто был уполномочен на это, то они ясно сказали об обязательности этого на красном и черном, мужчине и женщине, и нет ничего после истины, кроме как заблуждение! И слово тех, кто сказал, что это трудно – кознь шайтана, которую он построил против людей, сбивая их от следования прямым путем – единобожием, религией Ибрахима. А если разьяснилось вам, что эти имамы ошиблись – то расскажите мне истину, чтобы я вернулся к ней.

И я лишь написал это вам, снимая с себя ответственность перед Аллахом, и призывая к Аллаху, чтобы получить награду призывающих к Аллаху, хоть я и думаю, что вы не примете это, и что у вас тот, кто порицает порицаемое, и кто порицает эти вещи у вас, подобен для вас тому, кто порицает Посланника Аллаха, мир ему, и его сподвижников.  

Однако ты, по причине того, что я думаю есть в тебе, из подчинения Аллаху, я не считаю далеким, что наставит тебя Аллах на прямой путь, и раскроет твоё сердце к Исламу. И когда ты прочитаешь это, если отвергнет это твоё сердце, то не будет это удивительным, истинно, удивляться надо лишь тому кто спасся – как он спасся? Если же прислушается твое сердце в чем-то, то на тебе- много и смиренно умолять Аллаха, и выстаивать перед ним в земном поклоне, особенно во времена ответа на мольбы, подобные последней трети ночи, и после молитвы, и после азана.

И также прибегать к переданным от Пророка дуа, особенно к тому, что пришло в "Сахихе", что Пророк, мир ему, говорил: "

اللَّهُمَّ رَبَّ جِبْرَائِيلَ ، وَمِيكَائِيلَ ، وَإِسْرَافِيلَ ، فَاطِرَ السَّمَاوَاتِ وَالأَرْضِ ، عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ ، أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ ، اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ ِ بِإِذْنِكَ ، إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ

"О Аллах, Господь Джибриля, Микаиля и Исрафиля, Творец небес и земли, Знающий явное и скрытое! Ты выносишь решение между своих рабов в чём они разошлись! Выведи меня в том, в чем возникло разногласие, с твоего дозволения, истинно, ты выводишь кого пожелаешь на прямой путь!"

Так будь же настойчив в этом дуа, когда обращаешься к тому, кто отвечает нуждающемуся, когда он взывает, и говори: "О давший знание Ибрахиму, дай мне знание!"

А если же является трудным для себя противоречие людям, то подумай о словах Всевышнего Аллаха: "Затем, мы наставили тебя на путь из повеления. Следуй им, и не потакай страстям тех, которые не обладают знанием – они нисколько не спасут тебя от Аллаха" (Аль-джасия, 18-19), и "Если ты подчинишься большинству присутствующих на земле, они заблудят тебя с пути Аллаха" (аль-Ан'ам, 116). И подумай над словом Посланника Аллаха в "Сахихе": "Начался Ислам странным, и затем снова станет странным, таким же образом, как и начинался", и над словом Посланника: "Истинно, Аллах не забирает знание просто так, однако забирая ученых, и когда умирает ученый, выбирают себе люди невежественных главарей, которые выносят фетвы не опираясь на знание, и заблуждаются и заблуждают других", и над словом Посланника Аллаха: "Вы должны держаться за мою Сунну, и Сунну праведных халифов ведомых прямым путём после меня", и над его словом: "Сторонитесь же нововведенных вещей, ведь каждое нововведение – заблуждение", и аяты, и хадисы касательно этого – многочисленны, и приведены в книгах, специально написанных по этой теме.

И воистину, я тебя люблю ради Аллаха, и молил Аллаха за тебя в моей молитве, и я мечтал до этих писем, чтобы Аллах наставил тебя к своей прямой религии, и не мешало мне написать тебе ничего, кроме мысли о том, что ты не примешь, и последуешь путем большинства, однако никто не может воспрепятствовать тому, что дает Аллах, и не является ни одна вещь, из тех что Он дал, имеющей большой вес для Него, и как было бы хорошо для тебя, если ты будешь в конце этого времени Фаруком для религии Аллаха, каким был Умар, да будет доволен им Аллах, в его начале. И истинно, если ты будешь с нами, то мы возьмем своё право от тех, кто грубит нам.

Что же касается этого шайтанской фантазии, на которую он ловит людей и которую преукрасил для них различными видами преукрашений – о том, что кто пошёл этим путём, тот приписал себя к иджтихаду, и оставил следование за людьми знания, то это лишь малая часть от преукрашений шайтана, как сказал Всевышний: "Они внушают друг другу преукрашенные слова, обольщая" (аль-Ан'ам, 112).

Ведь то на чём я, и то, к чему я призываю – это и есть истинное следование за учёными, ведь они завещали людям это, и из самых известных из них своими словами об этом – ваш имам аш-Шафии, сказавший: "Обязательно случится так, что вы найдете от меня то, что противоречит хадису. Так знайте же, что всё, что противоречит хадису – то призываю вас в свидетелели, что я вернулся от этого!"

И также – я в противоречии этому алиму, не противоречу ему один, и когда разошлись я и аш-Шафии, к примеру, в вопросе хукма мочи тех животных, чьё мясо сьедобно, и ты выберешь слово о том, что оно наджас, которое противоречит хадису об истории посетителей Пророка из племени аль-Урайна, и хадису Анаса, о том, что Пророк, мир ему, совершил молитву в загонах баранов, и сказал этот несправедливый джахиль: "Ты что, более знающий о хадисе, чем аш-Шафии?". Я же ответил: "Я не противоречил аш Шафии без того, чтобы иметь имама, которому я последовал, однако напротив, последовал тому, кто подобен аш Шафии, или более знающий чем он, и противоречил ему, и аргументировал этими хадисами"

И когда он сказал: "Ты более знающий, чем аш-Шафии?", я сказал: "А ты более знающий, чем Малик, и Ахмад?", и возразил ему тем же, чем он возразил мне, а далиль является защищённым от возражающего, и последовал я слову Всевышнего Аллаха: "А если же вы разногласите в чем то, то верните это к Аллаху и Его Посланнику" (Ан-Ниса, 59). И я последовал за теми людьми знания, кто последовал за доводом, и не делал аргументацию Кораном или хадисом от себя самого, чтобы направлялись ко мне те претензии, что были высказаны.

И это – если уступить вам, а так, известно, что на самом деле вы следуете за Ибн Хаджаром (аль-Хейтами), и не обращаете внимание на тех, кто противоречит ему, будь это какой-либо Посланник, или сподвижник, или табиин, или даже сам аш-Шафии, и вы не обращаете внимания на слова аш-Шафии, если они противоречат слову Ибн Хаджара (аль-Хейтами), и также и другие – их следование – следование за некоторыми поздними, а не за имамами.

И ханбалиты – самые малые люди вхождением в новшества, и в то же время, большая часть "Аль-Икна", и "Аль-Мунтаха"4, противоречит мазхабу Ахмада и текстам от него, и знает это тот, кто знает. И я не противоречу вам в том, что когда люди знания единогласны в чем-то – то обязательно следовать им, проблема лишь в той ситуации, когда они разногласят. Обязательно ли мне принимать истину от того, кто пришёл с ней, и возвращать вопрос к Аллаху и Посланнику, следуя за людьми знания? Или брать от части из них, не имея никакого довода, и утверждать, что я на истине в этом слове? Так вот, вы – на втором, и это то, что порицал Аллах, и назвал ширком – и это брание ученых господами. А я на первом, и призываю к этому, и диспутирую за это, и если будет истина с вами, то мы вернемся к ней, и примем ее от вас.